Kako da pomognete sebi da se osećate bolje tokom hladnih zimskim dana

Ulaskom u zimu, dani su sve kraći i hladniji. Ovo potencijalno može imati značajan uticaj na mentalno zdravlje i raspoloženje pojedinca.

Sezonski afektivni poremećaj je dobro dokumentovan fenomen koji se javlja u vezi sa promenama u vremenskih prilika. Smatra se podvrstom depresije, i kao takvi, njegovi simptomi podsećaju na simptome depresije. 

Najčešće simptomi sezonskog afektivnog poremećaja počinju u jesen/zimu i ublažavaju se u proleće/leto, ali se mogu javiti sa bilo kojom sezonskom promenom. 

Čak i bez dostizanja potpunih kriterijuma za sezonski afektivni poremećaj, većina ljudi doživljava promene u svojoj energiji, motivaciji, obrascima spavanja i raspoloženju kako se godišnja doba menjaju.

Uobičajeni simptomi su:

• Razdražljivost
• Melanholija veći deo dana, skoro svaki dan
• Poteškoće sa spavanjem, uključujući preterano spavanje
• Promene u apetitu ili težini
• Poteškoće u koncentraciji
• Samoubilačke ideje ili misli o smrti
• Osećaj beznadežnosti ili bezvrednosti
• Gubitak interesovanja za aktivnosti u kojima ste ranije uživali
• Lako se uznemirite
• Osećaj usporenosti, umora ili niske energije
• Socijalno povlačenje
• Anksioznost

Zašto bi ove godine više ljudi moglo doživeti sezonski afektivni poremećaj?

Direktni uzrok sezonskog afektivnog poremećaja  je još uvek nepotvrđen, međutim postoji nekoliko faktora za koje se smatra da doprinose ovoj pojavi:

• Smanjena sunčeva svetlost može uticati na cirkadijalne ritmove tela (unutrašnji telesni sat), što može dovesti do osećanja depresije.
• Smanjenje izloženosti sunčevoj svetlosti može izazvati pad nivoa serotonina, što može dovesti do osećaja depresije. Serotonin je neurotransmiter koji utiče na raspoloženje.
• Poremećaji nivoa melatonina (vrste hormona), koji mogu uticati na obrasce spavanja i raspoloženje.

Kao što možete videti prema trenutno poznatim faktorima koji doprinose razvoju simptoma sezonskog afektivnog poremećaja, količina prirodnog svetla kojoj ste izloženi je veći faktor koji doprinosi nego spoljna hladnoća. Međutim, kada je napolju hladnije, postaje manje primamljivo izaći i doživeti dnevnu svetlost.

Iako je zima neizbežno iskustvo i može biti posebno oštra, na sreću postoji nekoliko stvari koje možete da uradite koje vam mogu pomoći da smanjite uticaj hladnog vremena na vaše blagostanje. Ne morate da čekate da vreme ponovo postane toplo da biste živeli život kakav želite.

• Uverite se da imate najmanje jedan sat spoljašnjeg svetla svakog dana (po mogućnosti ujutru).
• Potrudite se da održite svoj društveni život.
• Pobrinite se da ostanete aktivni uz kontinuiranu vežbu.

Sezonski poremećaj raspoloženja i kako se nositi sa njim?

Iako održavanje ove rutine može zahtevati znatno više truda nego tokom toplijih meseci, lako se mogu postići jednostavnim planiranjem.

Postoji stara izreka – „Ne postoji loše vreme, samo loša odeća“. Obezbeđivanje adekvatnog grejanja, odgovarajuća odeća i ispplanirane aktivnosti mogu vam pomoći da se više krećete. Svesni napor da se osigura da se ove osnovne stvari i dalje dešavaju čak i kada je vreme pogodnije da ostanete unutar svog doma može pomoći da se simptomi depresije značajno umanje, poveća nivo energije i podigne raspoloženje.

Sezonski afektivni poremećaj ili bilo koji od simptoma povezanih sa njim, može se efikasno lečiti. Ako otkrijete da se borite da ostanete u korak sa svojim uobičajenim obavezama, loše ste raspoloženi ili ste manje motivisani, možete potražiti psihološku pomoć. Psihološka intervencija može vam pomoći da živite život kakav želite tokom hladnijih meseci i u budućnosti.