Kako izgleda svakodnevni život osoba sa senilnom degeneracijom makule?

Senilna degeneracija makule (SDM) je hronično oboljenje očiju i predstavlja veliki izazov za pacijente i za njihovu porodicu i okolinu.

Postoji veliki broj tehničkih uređaja koji mogu da vam olakšaju svakodnevni život. Neki od tih uređaja posebno su dizajnirani za osobe sa oštećenim vidom, dok su se drugi jednostavno pokazali veoma praktičnim. Neka od pomagala uključuju uređaje koji prenose informacije zvukom (kao što su satovi, vage ili uređaji za prepoznavanje boja) i one koji pomažu u organizaciji ili kućnim poslovima. Grupe za podršku i centri za savetovanje mogu da pruže korisne savete iz svakodnevne prakse. 

Čitanje i pisanje

• Možete da nabavite specijalne telefone i računarske tastature sa krupnijim brojevima i slovima, što može da vam olakša korišćenje.
• Papir u boji može da olakša pisanje, jer povećava kontrast.
• Lupe mogu da pomognu pričitanju malih fontova. Dostupne su i lupe sa ugrađenim osvetljenjem.
• Korišćenje stone lampe može da smanji potrebu za uveličavanjem teksta.
• Kada koristite računar, imajte u vidu da možete da izmenite nekoliko funkcija kako biste olakšali čitanje ili pisanje teksta.
• Funkcija diktiranja na računaru i pametnom telefonu može da vam pomogne da kreirate poruke, unosite brojeve telefona i upravljate aplikacijama.
• Kameru na pametnom telefonu možete da koristite kao lupu, dok svetlo može da se koristi kao baterijska lampa.
• Prilagođavanje ekrana i filteri objektiva takođe pomažu da se smanji blještanje ekrana tokom rada.
• Glasovne (VoiceOver) aplikacije i audio-knjige su korisne kada želite da odmorite oči. Ista tehnologija može da se koristi i kada pregledate listu za kupovinu.

Šta je senilna degeneracija makule? Simtomi, faktori rizika, dijagnostika

Kod kuće i na radnom mestu

• Indirektno osvetljenje pomaže da se prostorije pravilno osvetle. Postojano, jako svetlo manje je zamorno od čestih prelazaka iz tamnijih u svetlija područja i obrnuto.
• Automatski svetlosni senzori mogu da vam olakšaju život.
• Osvetljena utičnica i noćna svetla osiguravaju bezbednost u mraku.
• Uredite svoj dom tako da lako možete da pronađete i vratite na isto mesto sve što vam je svakodnevno potrebno, kao što su ključevi, torbica, novčanik, pametni telefon itd.
• Kreirajte jednobojne ravne površine – tepisi i tapete sa šarom će verovatno stvoriti vizuelnu konfuziju.
• Okviri vrata i prozori u boji mogu da olakšaju kretanje, kao i vrata i ručke ormara velikog kontrasta.
• Izbegavajte stvari koje predstavljaju opasnost od saplitanja, kao što su staze, tepisi i kablovi; nemojte stavljati torbe i druge predmete na pod ili na stepenice.
• Koristite nalepnice koje se lako čitaju.
• Kada kuvate, štitnikom za ruke zaštitite prste od oštrih predmeta kao što su noževi.
• Postavljanje rukohvata u kadi ili tuš-kabini osigurava bezbednost.
• Kontrasti boja su ključ za označavanje predmeta. Zbog toga bi trebalo da koristite traku ili farbu jarkih boja na predmetima kako biste ih lakše razlikovali (na primer, na bočicama šampona ili sapuna).

Kretanje

Ukoliko vas oštećenje vida sprečava da vozite, možete se kretati na druge načine:

• Unapred isplanirajte putovanje detaljno, kako biste sveli na minimum eventualne nepredviđenje okolnosti.
• Informišite se o trasama javnog prevoza kako biste pronašli najbolje opcije za prevoz i putovanje.
• Zatražite pomoć - vaša porodica i prijatelji će vam rado pomoći.

Kako se leči senilna degeneracija makule (SDM), koje su moguće terapijske opcije?

 MENTALNO ZDRAVLJE

 Oslabljen vid može imati uticaja na raspoloženje i kvalitet života obolele osobe. Primera radi, osobe koje teško mogu da pročitaju ulične znakove ili oznake na vozovima i autobusima često se osećaju bespomoćno i dezorijentisano. Ako ne možete dobro da vidite lica, možete se osetiti neprijatno u društvu. To može da dovede do osećaja usamljenosti ili izolacije i dodatno pogoršati situaciju.

Ukoliko vaše stanje uzrokuje tenzije ili konflikte u odnosima sa okruženjem ili se osetite usamljeno ili depresivno, potrebno je da potražite psihološku podršku. Možete razgovarati i sa svojim oftalmologom ili lekarom opšte prakse i zatražiti savet.

Ne zaboravite da niste jedini koji se suočavaju sa ovim izazovima i da vam udruženja pacijenata i grupe za podršku takođe mogu pružiti savete i oslonac.

KAKO PARTNERI I PORODICA MOGU DA PRUŽE PODRŠKU OSOBAMA SA SDM

 Hronične bolesti, kakva je SDM, mogu uticati i na bliske osobe, članove porodice i prijatelje. Mogu se osećati bespomoćno i obeshrabreno, jer ne znaju kako da pruže najbolju podršku svojim voljenim osobama. Često ih mogu mučiti i brojna pitanja: Koja ograničenja će bolest izazvati? Kako će to uticati na naš zajednički život? Da li ćemo morati da se odustanemo od naših planova i snova?

 Nastavite da pričate

Mnoge osobe sa SDM se boje za svoju samostalnost i plaše se da će postati teret za svoje najbliže. Zbog toga se često povlače u sebe i emocionalno zatvaraju. Sa druge strane, porodica može da se oseća bespomoćno, ljuto ili poraženo. Rezultat je obostrana krivica i usamljenost.

Kako se ovo ne bi dogodilo, kao član porodice treba da pružite svesnu emocionalnu podršku. Priđite oboleloj osobi otvoreno i sa saosećanjem, pitajte je šta joj je potrebno i kakvu podršku želi. Nastavite da pričate, ali je ne preopterećujte dobrim savetima i ne lišavajte je odgovornosti i odlučivanja o svakodnevnim stvarima. Osobe sa oštećenim vidom generalno žele da ostanu što samostalnije i da sačuvaju svoju slobodu.

 Osobama sa SDM će možda biti potrebna pomoć u organizovanju svakodnevnog života kako bolest napreduje. Pitajte da li treba da idete sa njima, na primer na lekarske preglede. Dodatni par ušiju može da bude od pomoći, a kao pratilac možete da zabeležite važne detalje iz konsultacija sa lekarom. Ako Vaš partner ili partnerka primaju terapiju injekcijama kod oftalmologa zbog SDM, sigurno će im značiti Vaše prisustvo.

Više o ovoj temi na tvojpogled.rs

Reference:

https://www.aao.org/eye-health...

 https://www.lowvisioncare.com/...

 https://preventblindness.org/w...