Naučna studija: Da li je depresija zarazna?
Za mnoge ljude, depresija je svakodnevna borba koja otežava ustajanje iz kreveta, vođenju brige o sebi i dostizanje svog punog potencijala u životu.
Iako je normalno da se s vremena na vreme osećate tužno, depresija je uporan osećaj beznađa i gubitka zadovoljstva koji može doprineti simptomima kao što su promene raspoloženja, nesanica i promene u navikama u ishrani. Pojedinci koji su depresivni mogu prestati da se bave aktivnostima u kojima su ranije uživali, iskuse umor i anksioznost, ili se ljutiti na druge.
Nažalost, procenjuje se da samo 35% ljudi koji žive sa teškom depresijom potraži stručnu pomoć. Oni koji ne traže lečenje mogu verovati da mogu sami da upravljaju svojim stanjem ili osećaju da je njihova depresija znak slabosti zbog stigme povezane sa mentalnom bolešću. Generalno, muškarci su manje traže lečenje od depresije.
Depresija verovatno nije prva reč koja vam pada na pamet kada pomislite na zarazne bolesti. I dok se ne može širiti dodirivanjem druge osobe, provođenje vremena oko nekoga ko pokazuje simptome depresije može povećati rizik od razvoja sličnih simptoma, posebno ako već imate faktore rizika za depresiju.
Kako se simptomi depresije mogu proširiti na druge?
Svi znamo koliko je teško gledati nekoga koga volimo kako pati, posebno kada ne znamo šta da kažemo ili uradimo da mu pomognemo da se oseća bolje. Nakon što ste tešili voljenu osobu u depresiju, možda ćete biti iznenađeni da se i vi osećate loše.
Ljudska bića su empatična stvorenja. Kada posmatramo voljenu osobu koja se bori sa depresijom, naša empatična priroda može da nas natera da zamislimo da smo u njihovoj poziciji dok osećamo njihove emocije kao da su naše. Studija iz 2022. godine je objasnila da pojedinci sa genetskom predispozicijom za poremećaje mentalnog zdravlja ili oni koji su odrasli sa roditeljima koji su bili depresivni mogu biti podložniji depresiji. Žene i adolescenti takođe mogu češće iskusiti depresiju.
Uz ovaj jednostavan test, otkrijte da li imate simptome depresije!
Samoubilačko ponašanje izazvano depresijom takođe se može širiti od osobe do osobe. U stvari, saznanje o tome da neko sebi oduzima život može povećati rizik od samoubistva među ranjivim osobama koje se već bore sa svojim mentalnim zdravljem.
Na kraju krajeva, depresija ponekad može uzeti takav emocionalni danak kod nekoga da oduzme sebi život, tako da je podrška osobama koje su depresivne ključna. Imajući ovo na umu, možda ćete želeti da naučite kako možete da brinete o svojoj voljenoj osobi koja pati od depresije, a da ne upijate njena negativna osećanja.
Kako pružiti podršku osobi koja pati od depresije a ne ugroziti sebe?
Možda nećete moći u potpunosti da eliminišete depresiju voljene osobe, ali joj možete pomoći da se oseća manje usamljeno. Jednostavan čin slušanja kako se neko oseća može imati pozitivan uticaj na njegovo mentalno zdravlje. Možete nežno ohrabriti nekoga ko pokazuje znake depresije da zatraži pomoć stručnog lica. Stigmatizirajući jezik ih može odvratiti od traženja lečenja, pa se pobrinite da koristite reči bez osude dok razgovarate s njima. Poseta lekaru opšte prakse može biti odličan prvi korak za svakoga ko se plaši da poseti psihologa ili psihijatra.
Dok brinete o svojoj voljenoj osobi, ne zaboravite da se brinete o sebi. Možete pokušati da pomognete nekome najbolje što možete, ali može doći do trenutaka kada nisu spremni da potraže stručnu pomoć ili imaju poteškoća sa lečenjem. Možete potražiti smernice za negovatelje onih koji se bore sa depresijom. Takođe možete naučiti da prepoznate simptome "umora od saosećanja", kao što je potreba da se udaljite od voljene osobe. Ako osećate zamor od saosećanja, to je znak da vam treba više vremena za brigu o sebi.