NAUČNA STUDIJA: Kako na ljude utiče njihovo vizuelno okruženje?

Ljudska percepcija se zasniva na očekivanjima. Očekujemo da ono što vidimo se pokapa sa stvarnošću ali ne mora uvek biti tako. 

Naginjanje osobe uspravno, tako da gravitacija nije tamo gde bi trebalo da bude, utiče i na vizuelno izazvano samopokretanje i na percepciju uspravnog stanja.

Ono što nam se čini da je na primer iznad nas, u stvari može biti na potpuno drugom mestu, u zavisnosti od toga kako naš mozak obrađuje našu orijentaciju, prema istraživačima psihologije sa zdravstvenog fakulteta Univerziteta Jork.

U novoj studiji, istraživači su ustanovili da se tumačenje pravca gravitacije pojedinca može promeniti kako njegov mozak reaguje na vizuelne informacije.

Koristeći virtuelnu stvarnost, naučnici su otkrili da se ljudi razlikuju po tome koliko su pod uticajem svog vizuelnog okruženja.

Usamljenost je pogubna, od nje sada skoro svi patimo, a ona nam uništava zdravlje

U ovoj studiji zasnovanoj na virtuelnoj realnosti, učesnicima je omogućeno da leže u virtuelnom okruženju koje je bilo promenjeno i nije bilo poravnato sa gravitacijom. Učesnike su podelili u dve grupe: jedna grupa koja je shvatila da stoje vertikalno (poravnato sa vizuelnom scenom) iako su zapravo ležali, a druga grupa koja je zadržala realniju predstavu o svom ležećem položaju.

Obe grupe učesnika, dok su bile u istoj fizičkoj orijentaciji i videle istu scenu, različito su doživljavale simulirano kretanje kroz okolinu.

Oni koji su bili izloženi preusmeravanju vizuelne percepcije prijavili su da se osećaju brže i da su udaljeniji od onih koji to nisu. Ne samo da se ta grupa oslanjala više na viziju kako bi rekla kako su orijentisani, već su takođe otkrili da su vizuelni pokreti snažniji u izazivanju osećaja kretanja kroz scenu.

Ova razlika nam može pomoći da bolje razumemo kako pojedinci koriste vizuelne informacije za tumačenje svog okruženja i kako reaguju prilikom izvršavanja drugih zadataka.

NAUČNA STUDIJA pokazala da pacijenti sa upalom ŠTITNE ŽLEZDE mogu biti u većem riziku od razvoja ANKSIONZNOSTI

Na Zemlji mozak mora neprestano odlučivati da li je određeno ubrzanje usled kretanja osobe ili gravitacije. Ovoj odluci pomaže činjenica da se obično krećemo pod pravim uglom u odnosu na gravitaciju. Ali ako je čovekova percepcija gravitacije promenjena vizuelnim okruženjem ili uklanjanjem gravitacije, ovo razlikovanje postaje mnogo teže.

Nalazi izneseni u ovom radu mogli bi biti korisni kada ljudi ponovo slete na Mesec, na Mars, na komete ili asteroide, jer bi okruženje sa niskom gravitacijom moglo navesti neke ljude da drugačije tumače svoje kretanje - sa potencijalno katastrofalnim rezultatima. 

Nalazi bi, takođe, mogli biti korisni dizajnerima igara za virtuelnu stvarnost, jer određena virtuelna okruženja mogu dovesti do razlika u načinu na koji igrači tumače i kreću se kroz igru. 

Istraživači kažu da otkrića mogu dati predstavu o tome kako starenje može uticati na sposobnost kretanja i balasiranja.