NAUČNA STUDIJA pokazala da pacijenti sa upalom ŠTITNE ŽLEZDE mogu biti u većem riziku od razvoja ANKSIONZNOSTI

Ovo istraživanje je imalo za cilj da pomogne jasnijem razumevanju uloge endokrinog sistema u razvoju anksioznosti i da dovede do boljeg upravljanja anksioznim poremećajima.

Prema studiji koja je predstavljena na e-ECE 2020 (Evropski kongres endokrinologije), pacijenti sa autoimunskim zapaljenjem štitne žlezde mogu biti u većem riziku od razvoja anksioznosti. 

Došlo se do zaključka da ljudi sa anksioznošću mogu imati upale štitne žlezde koje se mogu smanjiti uzimanjem nesteroidnog antiinflamatornog ibuprofena.

Ova otkrića sugerišu da funkcija štitne žlezde može igrati važnu ulogu u razvoju anksioznih poremećaja i da bi zapaljenje štitne žlezde trebalo istražiti kao osnovni faktor u psihijatrijskim poremećajima, poput anksioznosti.

Trenutno, do 35% mlade populacije (25-60 godina) u razvijenim zemljama ima anksiozni poremećaj. Anksioznost može ozbiljno uticati na kvalitet života ljudi i sposobnost za rad i druženje, a lekovi protiv anksioznosti nemaju uvek trajni efekat.

Trenutna istraživanja za poremećaje anksioznosti obično se fokusiraju na disfunkciji nervnog sistema i ne uzimaju u obzir ulogu endokrinog sistema.

Štitna žlezda proizvodi hormone tiroksin (T4) i trijodotironin (T3) koji su neophodni za regulaciju rada srca, mišića i varenja, razvoj mozga i održavanje kostiju. Autoimunska upala u štitnoj žlezdi nastaje kada naše telo pogrešno proizvode antitela koja napadaju žlezdu i nanose štetu.

Najbolji plan ishrane za Hašimotov tiroiditis

Nedavne studije pokazuju da poremećaji anksioznosti mogu biti povezani sa disfunkcijom štitne žlezde. Zbog toga je važno razumeti kako ovo može doprineti anksioznosti, kako bi se pacijenti mogli efikasnije lečiti.

U ovoj studiji istražena je funkciju štitne žlezde kod 29 muškaraca (prosečna starost 33,9 godine) i 27 žena (prosečna starost 31,7 godina) sa dijagnostikovanom anksioznošću, koji su doživeli napade panike.

Ultrazvuk njihovih štitnih žlezda procenio je funkciju štitne žlezde i izmereni su nivoi tiroidnih hormona. Pacijenti sa anksioznošću pokazivali su znake upale štitaste žlezde, ali njihova funkcija nije bila pogođena, pri čemu su nivoi hormona štitnjače bili u granicama normale, mada blago povišeni.

Koliko su zaista opasni napadi panike?

Takođe su imali pozitivan test na antitela usmerena protiv štitne žlezde. Lečenje ibuprofenom i tiroksinom tokom 14 dana smanjilo je zapaljenje štitne žlezde, normalizovalo nivo hormona štitnjače i smanjilo njihov rezultat anksioznosti.

Ovo saznanje moglo bi pomoći pacijentima sa anksioznošću da dobiju efikasniji tretman koji poboljšava funkciju štitne žlezde i može dugoročno imati pozitivan efekat na njihovo mentalno zdravlje.

Međutim, pol i hormoni nadbubrežne žlezde nisu uzeti u obzir u ovoj studiji, a oni mogu imati ozbiljan efekat na anksioznost.

Planira se sprovođenje daljih istraživanja koja ispituju nivo tiroidnih, polnih i nadbubrežnih hormona (kortizol, progesteron, prolaktin, estrogen i testosteron) kod pacijenata sa nefunkcionalnim štitnim žlezdama i anksioznim poremećajima.