Najbolji plan ishrane za Hašimotov tiroiditis

Ljudi koji imaju Hašimoto bi trebalo da budu otvoreni za isprobavanje različitih stilova ishrane dok ne pronađu onaj koji će im najviše odgovarati. 

Ne postoji nijedna specifična ishrana koja bi lečila sve koji imaju Hašimoto. Neophodan je individualizovan pristup ishrani. 

Neki klinički dokazi pokazuju da su sledeća hrana može pomoći nekim ljudima sa ovim problemom:

• ishrana bez glutena
• ishrana bez šećera
• paleo dijeta
• ishrana bez žitarica
• ishrana bez mleka
• autoimuno modifikovana paleo dijeta
• dijeta sa niskim glikemijskim indeksom

Trebalo bi da razgovaraju sa lekarom ili nutricionistom o tome kako da osiguraju da dobiju sve neophodne hranljive materije iz hrane koju konzumiraju.

Bezglutenska ishrana

Mnogi ljudi sa Hašimotom, takođe, osećaju osetljivost na hranu, naročito na gluten. Ne postoje trenutno istraživanja koja bi podržala dijetu bez glutena za sve ljude koji pate od Hašimota, osim ako nemaju i celijakiju.

Međutim, u istraživanju 2232 osobe sa Hašimotom, 76 % anketiranih verovalo je da su osetljivi na gluten. Ti ispitanici su kao konstataciju za gluten naveli zatvor, proliv, grčeve, naduvenost, mučninu, refluks, gas, glavobolju, umor i vrtoglavicu. 

Od anketiranih 88% onih koji su pokušali ishranu bez glutena osećalo se bolje. Mnogi ljudi su prijavili I poboljšanja u varenju, raspoloženju, nivou energije i smanjenju težine.

Gluten se obično nalazi u testenini, hlebu, pecivima, pivu, čorbama i žitaricama. Najbolji način da bez glutena bude fokusiranje na hranu koja je prirodno bez glutena, kao što su povrće, voće, nemasno meso, morski plodovi, pasulj, mahunarke, orasi i jaja.

Ishrana bez žitarica

Ishrana bez žitarica veoma je slična ishrani bez glutena, osim što su žitarice takođe izbačene:

• amarant
• tef 
• kinoa
• proso
• zob
• heljda

Međutim, malo je dokaza da je izbacivanje iz ishrane žitarica bez glutena korisno za zdravlje. Izbacivanjem ovih žitarica, takođe, se mogu eliminisati vlakna i drugi izvori osnovnih esencijalnih hranljivih materija, poput selena, koji su važni za ljude koji imaju Hašimoto.

Paleo ili Autoimuni Paleo

Paleo dijeta pokušava oponašati način ishrane naših ranih predaka, s naglaskom na čitavu, neobrađenu hranu.

Žitarice, mlečni proizvodi, krompir, pasulj, sočivo, rafinirani šećer i rafinirana ulja nisu dozvoljeni. Ohrabruju se korišćenje mesa od stoke koja se slobodno kretala i bila na ispaši, kao i povrće, orasi (osim kikirikija), semenke, plodovi mora i zdrave masti, poput avokada i maslinovog ulja.

Šta je "sindrom lenje domaćice" i kako može da vas zavara ako ne obratite pažnju

Autoimunska paleo (AIP) prehrana ima za cilj smanjiti hranu koja može izazvati upalu i oštećenje creva. Započinje sa osnovnim principima Paleo dijete, ali izbacuje namernice poput paradajza, jaja, orašastih plodova i semenki.

Dijeta sa niskim GI

Nizak glikemijski indeks ili dijeta sa niskim GI bazirana je na indeksu koji meri kako svaka hrana utiče na nivo šećera u krvi neke osobe.

Neki ljudi sa dijabetesom tipa 2 koriste ovu dijetu; ova dijeta može sniziti rizik od srčanih bolesti i može pomoći nekim ljudima da smršaju.

Hranjive materije

Za ljude koji se ne žele fokusirati na to koju hranu treba izbaciti, ovo može biti najbolja opcija.

Ishrabna bazirana na hranljivim materijama uključuje raznovrsnost i fokusirana je na hranu sa izborom raznobojnog voća i povrća, zdravih masti, mršavih proteina i vlaknastih ugljenih hidrata. Hrana uključuje:

• lisnato zelje, kao što su kelj i špinat
• masna riba, uključujući losos
• razno povrće u boji, kao što su klice, brokoli, šargarepa, repa, crvene i žute paprike
• voće, uključujući bobice, jabuke i banane
• zdrave masti, uključujući avokado i orahe
• mršavi proteini, uključujući tofu, jaja, orahe, pasulj i ribu
• vlaknasta hrana, uključujući pasulj i mahunarke

Prirodni lekovi za štitnu žlezdu

Imajući ove namirnice kao glavni fokus ishrane ostaviće manje prostora za prerađenu i rafiniranu hranu.

Takođe se podstiču upotreba protivupalnih začina poput kurkume, đumbira i belog luka.

Hranljivi sastojci za hipotireozu

Istraživanja sugerišu da određeni dodatci ishranbi takođe igraju ulogu u kontrolisanju Hašimota:

Vitamin D

Nekoliko studija otkrilo je vezu između niskog nivoa vitamina D i Hašimota. U jednom istraživanju na 218 osoba sa Hašimotom, 85% je imalo nedovoljan nivo vitamina D.

Vitamin D se može proizvesti u organizmu tokom izlaganja suncu ili konzumirati putem hrane ili dodataka.

Kako mnogi odrasli ljudi većinu dana provode u zatvorenom, niski nivoi vitamina D postaju sve češći.

Prema Nacionalnim institutima za zdravlje (NIH), otprilike 5–30 minuta izlaganja suncu između 10 ujutro i 15h najmanje dva puta nedeljno po licu, rukama, nogama ili leđima bez kreme za sunčanje obično dovodi do dovoljnog vitamina D.

Ako konstantno izlaganje suncu nije moguće, dobra je ideja uzimati suplemente, jer vrlo malo hrane sadrži adekvatne količine vitamina D.

Najbolji izvori vitamina D:

• ulje jetre bakalara
• losos
• tunjevina
• obogaćeni sok od pomorandže
• obogaćeno mleko
• sardine
• pečurke

Selen

Nizak nivo selena je čest kod mnogih ljudi koji imaju Hašimoto. Selen je esencijalni mineral u tragovima važan za rad mozga, imunitet i plodnost.

Najveća količina selena koja se nalazi u telu čuva se u štitnoj žlezdi. Nekoliko studija pokazalo je da dodatak selena može biti koristan za osobe sa disfunkcijom štitne žlezde.

Najbolji izvori hrane selena:

• brazilski orasi
• tunjevina
• ostrige
• sardine
• jastog
• jetra
• govedina 
• suncokret
• jaja

Hrana koju treba izbegavati

Svaka osoba je drugačija, ali neki ljudi sa Hašimotom su prijavili poboljšane simptome kada izbegavaju:

• hrana sa glutenom
• hrana sa rafiniranim ili dodatim šećerom
• prerađena hrana

Najvažnije da se pridržavamo uravnotežene ishrane koja deluje na naš životni stil. Ljudi bi  trebalo da se fokusiraju na celovitu, neobrađenu hranu i da jedu hranu koja raste u zemlji, a ne hranu koja dolazi u kutiji ili kesici.

Iako dijeta bez glutena ili autoimuni protokol mogu pomoći ublažavanju simptoma kod jedne osobe, ona možda neće pomoći  svima. 

Svi koji razmišljaju o započinjanju bezglutensku ishranu bi trebalo da razgovaraju sa lekarom, jer treba da se prvo utvrdi da li osoba ima osetljivost na gluten ili ne.