NOVA STUDIJA: Da li intermittent fasting može dovesti do poremećaja u ishrani?

Dijeta povremenog ili isprekidanog posta je postala veoma popularan način gubitka težine u posledinjih nekoliko godina. Svi znamo njene prednosti ali sada je istraživanja ukazuju i na potencijalne mane.

Intermittent fasting je plan ishrane koji karakterišu specifični periodi posta praćeni određenim periodima kada možete unositi hranu. Neki ljudi jedu samo tokom osmočasovnog perioda tokom dana, posteći ostalih 16 sati. Drugi pristup je da jedete redovno pet dana u nedelji, a zatim jedite samo jedan obrok dnevno tokom preostala  dva dana. Ideja je da kada telo ostane bez hrane, ono će sagoreti svoje rezerve šećera i početi da sagoreva telesnu masnoću. Neka istraživanja pokazuju da ovakav način ishrane može pomoći u poboljšanju pamćenja, poboljšanju krvnog pritiska, sprečavanju gojaznosti i smanjenju oštećenja tkiva. 

Ali nije za svakoga. Oni koji imaju veću potrebu za kalorijskim unosom treba da je izbegavaju. Trudnice, oni koji su u riziku od razvijanja poremećaja u ishrani, mlađi od 18 godina, izloženi riziku od hipoglikemije ili sa određenim hroničnim stanjima ne bi trebalo da primenjuju ovakav način ishrane. Takođe može izazvati neke neželjene nuspojave, kao što su razdražljivost, osetljivost na temperaturu, nisku energiju i poteškoće u radu i aktivnostima.

Poremećaji u ishrani povezani sa povremenim postom

Iako postoje neke studije koje pokazuju prednosti povremenog posta, nedostaju dugoročne studije koje to potvrđuju. Jedna studija iz 2022. godine je otkrila je da je ova dijeta povezana sa poremećajima u ishrani i pratećim rizičnim ponašanjima. 

U studiji je razmatrani podaci o ponašanju grupe adolescenata i mladih ljudi. Istraživači su otkrili da je intermittent fasting povezan sa opasnim ponašanjima kao što su prejedanje, povraćanje, kompulzivno vežbanje i upotreba laksativa, što su sve simptomi poremećaja u ishrani. Pošto ranija istraživanja pokazuju da vas restriktivna ishrana dovodi u ozbiljan rizik od poremećaja u ishrani, istraživači su pretpostavili da bi i dijeta povremenog posta mogala učiniti isto. Adolescenti i mladi ljudi su posebno ugroženi jer je studija pokazala da je među njihovim učesnicima, 47,7% žena, 38,4% muškaraca isprobalo ovaj način ishrane u poslednjih godinu dana. Grupa koja je praćena brojila je 2762 učesnika.

Uopšteno govoreći, istraživanja pokazuju da je dijeta bilo koje vrste faktor rizika za razvoj klinički teških poremećaja u ishrani u budućnosti, a može čak i da predvidi buduće povećanje telesne težine. Zato pre nego što odlučite da usvojite ovakav način života, konsultujte se sa svojim lekarom o mogućim posledicama po vaše zdravlje.

STUDIJA pokazala: Da li dijeta „isprekidan post” deluje?