filteri close
Objavljeno: 03.11.2020. Image source: Pixabay/geralt
300x600

Vlade mogu ili tražiti od ljudi da se pridržavaju pravila ili ih mogu na to primorati.

Novo istraživanje sugeriše da neki tipovi ličnosti lakše poštuju pravila od drugih. Tim psihologa je otkrio da ljudi kod kojih dominiraju osobine otvorenosti, savesnosti, pomirljivosti i neurotičnosti verovatnije će slediti upućene smernice. 

Pojedinci koji postižu veće rezultate u pogledu otvorenosti uglavnom su spremniji da traže nove informacije i brže se prilagođavaju promenljivim situacijama. 

U specifičnom kontekstu svetske pandemije COVID-19, globalno razmišljanje povezano je sa otvorenošću i može dalje navesti pojedince da postanu svesniji rizika od virusa i usvoje zaštitne mere ponašanja ranije dok prate izbijanja u drugim zemljama.

Savesnost je, takođe, povezana sa praćenjem mera usaglašenosti sa COVID-19, ali u manjoj meri nego što je to bila otvorenost. Zašto? 

Hronični umor i psihotične epizode kao posledice koronavirusa?

Istraživači pretpostavljaju da, iako savesni ljudi imaju tendenciju da se pridržavaju pravila, oni takođe imaju veliku potrebu za rutinom. Naime, savesni ljudi su marljiviji, poslušniji i samodisciplinovaniji, što može dovesti do većih izgleda da nastave napuštati svoj dom da bi išli na posao i pratili druge aspekte svoje rutine, uključujući vežbanje.

Takođe su verovatnije da su pomirljivi ljudi sledili direktive o izolaciji, verovatno zato što su saosećajni, empatični i konformisti.

Korona može da ostavi ožiljke na plućima i kada je klinička slika blaža

Konačno, neurotične osobe pokazale su veću verovatnoću da slede smernice o skloništu, verovatno iz samozaštite. Dokazi sugerišu da će neurotični ljudi verovatnije pristupati informacijama vezanim za COVID-19 i zabrinuti se, pa će stoga imati veću verovatnoću da COVID-19 doživljavaju kao ozbiljnu pretnju i mogu shodno tome promeniti svoje ponašanje kao odgovor na relevantne politike ranije od manje neurotičnih ljudi.

Istraživači su otkrili i da će ljudi koji su više ekstravertirani verovatnije prekršiti pravila.

Centralni aspekt ekstravertnosti je društvenost, koja se manifestuje pojačanom mobilnošću i većim društvenim mrežama. Budući da će stroža vladina politika uskratiti ekstravertiranim ljudima slobodu ponašanja koja im je toliko važna, može biti manje verovatno da će se ekstravertirani pojedinci pridržavati političkih intervencija.

Da bi došli do ovih zaključaka, istraživači su analizirali podatke iz projekta „Merenje svetskih stavova i verovanja o COVID-19“ - zajedničkog istraživačkog projekta osmišljenog za praćenje stavova o COVID-19 u više od 160 zemalja sveta. Za ovu konkretnu studiju naučnici su analizirali ankete od 101.005 pojedinaca u 55 zemalja između 20. marta i 5. aprila 2020. godine.

Istraživači su takođe tražili druge promenljive koje bi mogle objasniti poštovanje naloga za izolaciju i društveno distanciranje. 

Saveti za trudnice koje osete simptome koronavirusa

Otkrili su da će pojedinci koji žive u zemljama koje su usvojile strožu politiku o primeni mera usled COVID-19 (na primer, zatvaranje radnih mesta, škola i otkazivanje javnih događaja, itd.) verovatnije slediti direktive. U stvari, vladina strogost je bila najsnažniji prediktor poštovanja mera. Starost, nivo obrazovanja, pol i trenutni zdravstveni status takođe su predviđali usklađenost sa merama.

Pokazano je kako individualna ličnost i stroga politika zajednički i nezavisno određuju da li će se neko izolovati ili ne. Nalazi sugerišu da će, dok vlade privremeno ublaže ograničenja za zaštitu, neki pojedinci nastaviti više da poštuju mere socijalnog udaljavanju od drugih. 

Dugoročno, istraživači se nadaju da bi razvijanje nijansiranijeg razumevanja kako različite ličnosti reaguju na vladine naloge moglo da pomogne u stvaranju efikasnijih poruka za podsticanje društveno odgovornog ponašanja tokom kriznih vremena.