Hronični umor i psihotične epizode kao posledice koronavirusa?

On ne samo da izaziva različitu kliničku sliku već može ostaviti brojne posledice, različite od osobe do osobe.

Šta se dešava u organizmu osobe nakon što preleži kovid 19?

Da li ostavlja trajne posledice po zdravlje, i koliko zapravo traje oporavak?

Mišljenja su i  dalje različita, a lekari širom sveta na osnovu iskustava pokušavaju da utvrde neke pravilnosti i dođu do jedinstvenog odgovora.

Ono što za sada znamo jeste da tok oporavka nije isti za sve.

Novi dokazi: Kovid19 NIJE samo respiratorna bolest, treba testirati i druge organe!

Ipak, pokazalo se da se nakon oporavka većina ljudi žali na hronični umor i nedostatak snage, brzo umaranje i oslabljen imuntet.

Kako je za RTS izjavila dr Ivan Stefanović iz Hitne pomoći:

„Većina ljudi se žali na intenzivan umor posle bolesti. I naši pacijenti su se takođe najviše žalili na umor koji nikad pre nisu osetili tokom neke druge bolesti.

Žale se na palpitacije srca, plaše se da li će njihov srčani mišić biti trajno ili trenutno oštećen”.

Najčešća greška koju izlečeni ljudi prave jeste da piju različite lekove i vitamine kako bi što brže podigli imunitet, a takvo nasumično unošenje može da izazove posledice, pre svega - po jetru.

Oporavak i vraćanje fizičke snage, u zavisnosti od kliničke slike, može trajati nekoliko meseci. 

„Ono što jeste preporuka da težu fizičku aktivnost izbegavate.

U kondiciju ne možete da se vratite brzo; srce je sigurno dosta pretrpelo.

Posle mesec i po dana možete da počnete sa šetnjom, pa tek onda nešto intenzivnije, što zavisi od toga koliko je klinička slika bila teška”, preporučuje doktorka Stefanović.

REČ PULMOLOGA: Ove vežbe jačaju pluća i treba da ih rade i zdrave osobe

Velike probleme nakon preležanog kovida mogu da imaju srčani bolesnici kojima je srčana slabost dvostruko teža nego pre virusa.

Za sada znamo da virus može da zahvati i do 70% srca, ali kardiolozi širom sveta mišljenja su da je prerano govoriti o tome da li su oštećenja na srcu trajna ili ne i da će to pokazati vreme.

Osim na srce i fizičku snagu, izgleda da virus ostavlja i ozbiljne psihološke posledice, koje deo stručne javnosti vidi kao posttraumatski sindrom. 

Neka istarživanja pokazuju da se ovaj sindrom javlja kod čak deset odsto pacijenata koji su se lečili na intenzivnoj nezi, mada je i za potvrđivanje rezultata ovih studija neophodno vreme i dovoljan broj relevantnih dokaza.

Posttraumatski sindrom ima razmere katastrofičnog događaja i javlja se nakon šest meseci od doživljavanja stresnog događaja. Karakterišu ga simptomi ponovnog proživljavanje tog događaja kroz snove ili sećanja.

Anksioznost u periodu korone: Kako misliti o budućnosti?

Dr Ivana Stašević Karličić, direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević”, kaže da se ljudi najčešće žale na depresivne i anksiozne simptome, a ono što se primećuje jeste neuobičajno veliki broj prvih prihotičnih epizoda. 

Kako je istakla - to su ljudi koji imaju probleme sa testom realnosti, sa poremećajem percepcije i mišljenja".

Kolika je verovatnoća da tokom života doživite psihozu?

Izvor: RTS, B92, Medik