Novo ozbiljno upozorenje: Usamljenost je POGUBNA po zdravlje, i fizičko i mentalno

Ljudi su društvena bića, neophodan nam je kontakt sa drugima

Ljudi su društvena bića i usamljenost je pogubna i po mentalno i po fizičko zdravlje. Pisali smo vam o tome više puta, ali sada je stiglo novo upozorenje, možda najozbiljnije do sad.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) identifikovala je usamljenost kao hitan globalni zdravstveni problem, koji je američki sekretar za zdravstvo uporedio sa negativnim posledicama konzumiranja 15 cigareta dnevno.

Usamljenost i društvena izolacija mogu se javiti bilo gde i kod bilo koga, bez obzira na godine ili geografsku lokaciju. SZO upozorava da ovi problemi imaju značajan uticaj na fizičko i mentalno zdravlje pojedinaca, kao i na blagostanje zajednica i društava u celini.

Komisija SZO za društvenu povezanost (2024–2026) ima zadatak da identifikuje i adresira problem usamljenosti kao globalni prioritet u javnom zdravstvu. Ova komisija će razviti globalnu agendu za društvenu povezanost, saradjujući s visokorangiranim komesarima radi zagovaranja akcija, podrške proverenim rešenjima i praćenja napretka, kako je navedeno u SZO izveštaju.

Tužno i dramatično upozorenje: Ovo ubrzavanja starenje više od cigareta i fizičke neaktivnosti

Komisija, na čelu sa američkim sekretarom za zdravstvo dr Vivekom Murtijem i Čido Mpembom, predsedavajućom komisije za mlade Afričke unije, uključuje 11 članova, među kojima su i Ralf Regenvanu, ministar za prilagođavanje klimatskim promenama u Vanuatuu, i Ajko Kato, japanska ministarka za borbu protiv usamljenosti i izolacije.

Tokom sledeće tri godine, komisija će se posvetiti istraživanju načina borbe protiv "zdravstvene pretnje" globalne epidemije usamljenosti, koristeći najnovija naučna saznanja i razvijajući strategije za unapređenje društvenih veza ljudi.

Dr Murti, koji se intenzivno bavio problemom društvene izolacije kroz pisanje i javne nastupe, naglasio je da je usamljenost dugo vremena bila nevidljiva i nedovoljno shvaćena kao zdravstveni problem. "Sada je pred nama prilika da to promenimo", izjavio je on.

Pandemija COVID-19, koja je značajno uticala na ekonomsku i društvenu dinamiku, istovremeno je povećala stepen usamljenosti, ali je i ukazala na važnost ovog problema. Komisija će se ovim pitanjem baviti u naredne tri godine.

Stalna usamljenost je pogubna po mentalno zdravlje, utiče na sve sfere života

Čido Mpeba ističe da se usamljenost ne ograničava na određenu starosnu grupu ili geografsku oblast, dok dr Murti navodi da su zdravstveni rizici usamljenosti veći od onih povezanih sa gojaznošću i fizičkom neaktivnošću, tvrdeći da je štetnost usamljenosti ekvivalentna pušenju do 15 cigareta dnevno.

Iako se često smatra da usamljenost pogađa isključivo starije, istraživanje sprovedeno u 142 zemalja pokazalo je da se skoro četvrtina odraslih osoba oseća veoma ili prilično usamljeno. Deca i adolescenti takođe nisu pošteđeni, s obzirom na to da su neka istraživanja pokazala da se više od polovine ove populacije u nekom trenutku osećalo usamljeno.

Kod starijih odraslih, usamljenost povećava rizik od demencije za 50% i rizik od kardiovaskularnih bolesti ili moždanog udara za 30%.

Istraživanje: Pozitivan uticaj partnerskih odnosa na osećaj usamljenosti i nivo kortizola tokom karantina na početku pandemije

Usamljenost takođe negativno utiče na živote mladih ljudi. Istraživanja ukazuju da usamljeni adolescenti češće napuštaju školu, a usamljenost može uticati i na ekonomski status pojedinca, s obzirom na to da osećaj isključenosti i odbačenosti na radnom mestu vodi do slabijih radnih performansi.

Mpemba je skrenula pažnju i na situaciju u Africi, gde su mladi većinski deo populacije, a izazovi poput sukoba, sigurnosnih pitanja, klimatskih promena i visoke nezaposlenosti doprinose društvenoj izolaciji.

"Bitno je promeniti narativ koji okružuje usamljenost, naročito za ranjive populacije koje su isključene zbog digitalne podele", naglasila je Mpemba.