Parentifikacija - kada deca preuzmu ulogu roditelja

Kada se uloge zamene među generacijama

U savremenoj psihologiji sve više pažnje se posvećuje fenomenu parentifikacije, pojavi kada deca preuzimaju uloge i odgovornosti koje bi trebalo da pripadaju njihovim roditeljima. Ovaj složeni psihološki proces nastaje u porodicama gde je narušena prirodna hijerarhija odnosa između roditelja i dece.

Stručnjaci upozoravaju da parentifikacija predstavlja ozbiljan problem koji može imati dalekosežne posledice na psihološki razvoj deteta. U takvim okolnostima, deca prerano ulaze u svet odraslih, što značajno narušava njihov prirodan razvoj i stvara emotivno opterećenje koje nije primereno njihovom uzrastu.

Posebno je zabrinjavajuće što se ovaj fenomen često javlja u porodicama gde roditelji nisu u stanju da ispune svoje osnovne roditeljske dužnosti, bilo zbog emotivne nezrelosti, mentalnih poteškoća ili drugih ličnih problema. 

Kasno očinstvo - godine donose mudrost, ali i izazove

U takvim situacijama, deca preuzimaju brigu ne samo o emotivnim potrebama roditelja, već često i o praktičnim aspektima vođenja domaćinstva.

KAKO PREPOZNATI PARENTIFIKACIJU KOD DECE

Parentifikacija se može prepoznati kroz nekoliko karakterističnih znakova u ponašanju deteta. Dete često pokazuje preteranu brigu za emotivno stanje roditelja i stalno pokušava da ih oraspoloži ili uteši. Ono preuzima odgovornosti koje nisu primerene njegovom uzrastu, kao što su briga o mlađoj braći i sestrama, kuvanje, čišćenje ili donošenje važnih odluka u porodici. Takva deca često deluju preterano ozbiljno i zrelo za svoj uzrast, retko se igraju i teško ostvaruju prijateljstva sa vršnjacima.

PODRŠKA I POMOĆ DECI KOJA PROLAZE KROZ PARENTIFIKACIJU

Za decu koja prolaze kroz proces parentifikacije ključno je obezbediti odgovarajuću stručnu podršku. Psiholozi i dečiji terapeuti mogu pomoći kroz individualni rad sa detetom, ali je neophodno uključiti i roditelje u proces terapije. Važno je raditi na uspostavljanju zdravih porodičnih granica i vraćanju odgovornosti tamo gde pripadaju - roditeljima. Škole i centri za socijalni rad takođe mogu imati značajnu ulogu u prepoznavanju ove pojave i pružanju podrške ugroženim porodicama. Rana intervencija je ključna za sprečavanje dugoročnih negativnih posledica na psihološki razvoj deteta.

KARAKTERISTIČNE OSOBINE ŽENA KOJE SU PROŠLE KROZ PARENTIFIKACIJU

Istraživanja pokazuju da parentifikacija posebno utiče na ćerke koje su u detinjstvu preuzele roditeljske uloge. Kod njih se razvija izražena samostalnost i preterana odgovornost. One nauče da se oslanjaju isključivo na sebe, što kasnije može dovesti do poteškoća u uspostavljanju bliskih odnosa.

Stručni saveti: Koji je pravi sport za vaše dete?

Ove žene često razvijaju perfekcionističke tendencije i imaju snažnu potrebu da kontrolišu sve aspekte svog života. Problem nastaje kada treba da pokažu ranjivost ili zatraže pomoć od drugih. One su naučene da uvek moraju biti jake i samostalne, što stvara značajne prepreke u formiranju zdravih međuljudskih odnosa.

UTICAJ NA MEĐULJUDSKE ODNOSE I POTREBA ZA TERAPIJOM

Žene koje su prošle kroz proces parentifikacije često imaju izraženu potrebu da pomažu drugima, često zanemarujući sopstvene potrebe. One teško postavljaju granice u odnosima i često ulaze u veze sa emotivno nedostupnim partnerima. Ovi obrasci ponašanja mogu dovesti do ozbiljnih problema u intimnim odnosima i narušiti kvalitet života.

Stručnjaci naglašavaju da je za prevazilaženje posledica parentifikacije često neophodna stručna pomoć. Psihoterapija može pomoći u prepoznavanju i menjanju nezdravih obrazaca ponašanja, kao i u uspostavljanju zdravijih granica u odnosima sa drugima. Kroz terapijski proces, ove žene mogu naučiti da bolje prepoznaju i zadovolje svoje potrebe, kao i da razviju zdravije načine povezivanja sa drugima.