Postoji li veza između anksioznosti i besa?

U bogatom i raznovrsnom mnoštvu ljudskih osećanja, dva osećanja su usko povezana jedno s drugim - i sa preživljavanjem.

Anksioznost je briga ili strah koji osećate kao odgovor na opaženu pretnju. Bes je takođe odgovor na pretnju, ali je povezan sa snažnim osećajem nerviranja.

Istraživači smatraju da ove dve emocije mogu igrati važnu ulogu u našoj sposobnosti da osetimo i reagujemo na opasnost.

Ali postoje li druge veze između besa i anksioznosti?

Kako su ove dve emocije povezane?

Anksioznost i bes dele puno zajedničke teritorije.

Obe emocije uzrokuju fizičke simptome oslobađanjem snažnih hormona u krvotok. Obe mogu biti pokrenute svakodnevnim iskustvima. Takođe, obe mogu biti poboljšane ili pogoršane vašim misaonim obrascima.

Evo šta znamo o interakciji besa i anskioznosti:

Deo čoveka

Svi se naljute. Svi se povremeno osećaju uznemireno.

U stvari, postoje trenuci kada je anksioznost logična, a bes je odgovarajući odgovor - onaj koji može dovesti do važnih promena.

Tokom perioda pojačanog stresa i napetosti, kada su sukobi u vašem ličnom životu pojačani događajima u širem svetu, anksioznost i bes mogu izgledati čak i kao nova norma.

Isti fiziološki simptomi

Kada ste ljuti ili uznemireni, vaše telo luči hormone, uključujući kortizol i adrenalin, koji vas pripremaju za borbu ili bežanje.

Tokom uznemirenih ili besnih trenutaka verovatno ćete doživeti:

⦁ ubrzan rad srca
⦁ stezanje u grudima
⦁ grčenje ili zategnutost mišića
⦁ navale vrućine
⦁ gastrointestinalni simptomi poput dijareje
⦁ tenzijske glavobolje

Ovi simptomi će se brzo raspršiti u normalnim okolnostima. Ali ako imate dugotrajne probleme sa besom ili anksioznošću, oslobađanje ovih hormona iznova i iznova može dovesti do zdravstvenih problema.

Isti psihološki koreni

Psiholozi su i anksioznost i bes izjednačili sa gubitkom kontrole.

Drugim rečima, kada se suočite sa stresorom za koji osećate da niste pripremljeni, možete postati anksiozni.

Ako se osećate još više ugroženim, ta anksioznost može brzo prerasti u bes.

Neki anksiozni ljudi se aktivno odupiru opuštanju da bi izbegli promene ponašanja

U oba slučaja spoljni stimulus ugrožava vaš osećaj sigurnosti i kontrole nad vašim okruženjem. Bes je možda jednostavno hemijski nabijenija verzija anksioznosti.

Neki psiholozi, takođe, sugerišu da bes leži u osnovi anksioznosti: Ljudi koji nisu naučili kako konstruktivno da izraze bes mogu da dožive produženu anksioznost.

Uticaj na zdravlje

Ako vam se bes i anksioznost čine neukrotivima ili vam ljudi kažu da način na koji se nosite sa besom i anksioznošću uzrokuje probleme, možda je pravi trenutak da potražite pomoć.

Prekomerni bes i anksioznost mogu biti štetni za vaše mentalno i fizičko zdravlje.

Istraživači su, na primer, otkrili da je bes povišen kod anksioznih poremećaja i poremećaja depresije.

Druge studije su pokazale da previše anksioznosti i besa mogu dovesti do:

⦁ problema sa pouzdanim izvorima pluća, uključujući pogoršanu astmu
⦁ glavobolja
⦁ bolesti srca
⦁ umora
⦁ visokog krvnog pritiska
⦁ nesanice

Može li biti nešto drugo?

Bes je simptom nekoliko stanja. Ako imate previše besa ili besa kojim je teško upravljati, možda ćete želeti da saznate više o:

⦁ opsesivno kompulzivnom poremećaju
⦁ opoziciono prkosnom poremećaju
⦁ depresiji
⦁ bipolarnom poremećaju
⦁ intermitentno eksplozivnom poremećaju
⦁ narcisoidnom poremećaju ličnosti
⦁ graničnom poremećaju ličnosti
⦁ tuzi

Slično tome, anksioznost je povezana sa nizom drugih stanja, uključujući:

⦁ opsesivno kompulzivni poremećaj
⦁ depresiju
⦁ post traumatski stresni poremećaj
⦁ fobije
⦁ sindrom razdražljivih creva
⦁ poremećaji upotrebe supstanci

Kako mogu upravljati besom i anksioznošću?

Mnoge intervencije i strategije koje deluju na smirivanju anksioznosti, takođe, su efikasni načini za upravljanje besom.

Vežbanje

Ako tražite trenutno smanjenje i anksioznosti i besa, pokrenite se.

Istraživači otkrili su da su ljudi koji su trčali na traci 20 minuta prijavili manje simptoma besa i anksioznosti nego što su imali pre vežbanja.

Želite li da se osećate srećno? Izaberite prirodnu pozadinu u koju ćete gledati dok vežbate.

Ista studija pokazala je da su ljudi koji su gledali prizore prirode bili srećniji kad su završili trening od učesnika studije koji su izabrali druge zabavne pozadine za gledanje.

Prepoznavanje emocija

Pažljivost je praksa meditacije u kojoj prepoznajete ono što osećate iu trenutnom trenutku bez pokušaja da procenite, promenite ili protumačite svoje misli i osećanja.

Pokazalo se da vežbe pažljivosti smanjuju i anksioznost i bes.

Fibromijalgija - bolest koja češće pogađa žene

U maloj studiji koja uključuje žene sa fibromialgijom, učesnici studije su vežbali vežbe pažljivosti, koje su uključivale:

⦁ skeniranje tela radi posmatranja fizičkih senzacija
⦁ omogućavajući mislima da slobodno teku bez prosuđivanja
⦁ vežbe disanja iz stomaka

Nakon završetka sedmonedeljnog programa, učesnice su pokazale manje internalizovanog besa i manje anksioznosti nego što su je imale pre početka studije.

Disanje

Sporo disanje ima snažne efekte na fiziološke simptome anksioznosti i besa.

Jedna od mera dobrog zdravlja je varijabilnost otkucaja srca (HRV- HRV-heart rate variability), varijacija u vremenu između otkucaja srca.

Ako se osećate ugroženo, vaš HRV je nizak. Vreme između taktova se ne menja mnogo. Nizak HRV povezan je sa anksioznošću, depresijom i bolestima srca.

Viši HRV znači da se lako možete prilagoditi promenama u svom okruženju. Srce vam se ubrzava i usporava na odgovarajući način.

Dobre vesti? Možete da promenite svoj HRV.

Istraživači su otkrili da usporeno disanje (manje od šest udisaja u minuti) može pojačati vaš HRV i ostaviti da se osećate manje uznemireno, manje ljutito i opuštenije.

Masaža

Mnogi smatraju nežnu švedsku masažnu terapiju opuštajućim iskustvom. Takođe se pokazalo efikasnim u smanjenju anksioznosti i besa.

U jednoj nedavnoj studijikoja je uključivala 100 žena kojima je dijagnostikovan rak, učesnici studije primali su švedske sesije masaže tokom 5 nedelja.

Istraživači su izvestili da su sve žene imale smanjene simptome kod svih poremećaja raspoloženja, uključujući bes i anksioznost, tokom i posle programa.

Kognitivno-bihejvioralna terapija

Kognitivna bihejvioralna terapija (CBT) deluje na pretpostavci da možda imate nezdrave misaone obrasce koji pogoršavaju vaš bes i anksioznost.

Rad sa terapeutom obučenim za CBT može vam pomoći da prepoznate šta pokreće vašu anksioznost ili bes. Takođe, možete naučiti da primetite misli koje iskrivljuju vaš pogled na stvarnost.

Jednom kada ih prepoznate, možete naučiti da preoblikujete svoje misli na način koji vam pomaže da upravljate besom i anksioznošću.

Ovaj proces nije brz popravak, ali istraživanje pokazuje da je CBT vrlo efikasan za lečenje problema hronične anksioznosti i bes.

Kada razgovarati sa lekarom?

Razgovarajte sa stručnjakom za mentalno zdravlje ili lekarom ako imate neki od sledećih scenarija:

⦁ Prijatelji, porodica ili saradnici su izrazili zabrinutost zbog vaše ljutnje ili anksioznosti.
⦁ Niste dobrodošli na određenim poslovnim mestima zbog načina na koji izražavate svoja osećanja.
⦁ Epizode besa ili anksioznosti su česte i intenzivne.
⦁ Bes izražavate verbalno ili fizički agresivno.
⦁ Zabrinuti ste da vas bes ili anksioznost mogu učiniti depresivnim.
⦁ Vaša anksioznost je dovela do toga da počnete da izbegavate važne događaje i susrete.
⦁ Bes ili anksioznost su vam doveli do misli o samopovređivanju.
⦁ Osećate da vaša anksioznost ometa vašu sposobnost da funkcionišete ili uživate u svom životu.