Neki anksiozni ljudi se aktivno odupiru opuštanju da bi izbegli promene ponašanja

Postoje i neki drugi razlogi zašto se anksiozni ljudi teže opuštaju, ne tako očigledni

Opuštanje je dobro i za telo i za um, ali ljudi sa anksioznošću se mogu aktivno suprotstavljati relaksaciji da bi preskočili eventualni nagli skok anksioznosti ako se nešto loše desi, pokazala je nova studija univerziteta Penn State.

Istraživači su ovde otkrili da ljudi koji su osetljiviji na promene i na negativna raspoloženja (brzo pomeranje iz opuštenog stanja u stanje straha, na primer) su i skloniji tome da budu napetiji kada ih neko vodi kroz vežbe opuštanja.

Profesorka psihologije Michelle Newman rekla je da bi ovi rezultati mogli da pomognu ljudima koji prolaze kroz „anksioznost izazvanu opuštanjem“, što je fenomen koji se manifestuje tako što ljudi postaju anksiozniji tokom vežbi relaksacije.

„Ljudi mogu ostati anksiozni da bi sprečili velike promene ponašanja, ali je u stvari zdravije dozvoliti sebi da prođete kroz te promene. Što češće prolazite kroz njih, to bolje shvatate da možete da prođete kroz njih i tako možete sebi bolje dozvoliti da se opustite“, objasnila je ona.

Doktorka Newman je kazala da istraživači znaju za anksioznost izazvanu opuštanjem još od osamdesetih godina prošlog veka, ali da se nije znalo šta je izaziva. Ova teorija o odupiranju da bi se izbegle velike promene nastala je 2011. godine.

Studija je rađena na uzorku od 96 studenata, od čega ih je 32 imalo opšti anksiozni poremećaj, 34 ih je imalo teže depresijske epizode, a 30 ih je služilo za kontrolu i oni nisu imali nikakav poremećaj.

Istraživači su učesnike sprovodili kroz vežbe opuštanja, a onda su im puštali video-snimke koji mogu da izazovu strah ili tugu. Učesnici su potom odgovarali na pitanja koja su napravljena tako da izmere koliko su osetljivi na promene u svom emotivnom stanju.

Potom bi se ceo proces ponovio, a druga runda služila je da izmeri anksioznost tokom druge sesije vežbi, da bi se ponovo izmerilo njihovo stanje.

Posle analiziranja podataka, istraživači su zaključili da su ljudi sa anksioznim poremećajem bili osetljiviji na nagle promene emocija, kao na primer prelazak iz opuštenog stanja u osećanja straha ili stresa. Osim toga, ova osetljivost je povezana sa osećajem anksioznosti tokom sesija opuštanja.

Slična osećanja zabeležena su kod ljudi sa depresivnim poremećajem, ali efekat nije bio toliko jak.

„Merenjem anksioznosti izazvane opuštanjem i primenom tehnika ciljane desenzitizacije od negativnog kontrasta može pomoći pacijentima da smanje ovu anksioznost. Osim toga, bilo bi važno istražiti anksioznost izazvanu opuštanjem kod drugih poremećaja, kao što su panični poremećaj ili stalna blaža depresija“, naveli su istraživači.