Bolesti po sistemima organa
Koža
Nervni sistem
Digestivni sistem
Kosti, zglobovi i mišići
Čula
Endokrini sistem
Kardiovaskularni sistem
Imunosistem
Respiratorni sistem
Urinarni sistem
Reproduktivni sistem
Reprodukcija
Top 12 tema
- Dve menstruacije u jednom mesecu – ovo su mogući uzroci
- Evo kako da prepoznajte znakove skrivene DEPRESIJE
- TROMBOCITOPENIJA: Evo šta smanjen broj TROMBOCITA govori o vašem zdravlju
- Sušenje veša u stanu šteti zdravlju?
- Zagađenje vazduha može narušiti kvalitet sna
- 6 glavnih uzroka svetle boje stolice
- Zagađenje ubija, čak i kada je na preporučenom nivou?
- Meteoropatija - kako se nositi sa promenom vremena?
- Dojenje i antibiotici: Sve što treba da znate!
- 7 koraka ka transformaciji tela
- Vitamin D je važan ne samo za kosti, već i za mišiće, posebno kod starijih
- Volite čokoladu? Naravno - to je nasledno!
Potrebno je JAKO MALO kafe da bi se izazvala zavisnost!
Nije teško postati kofeniski zavisnik
Dovoljno je 100 miligrama kofeina dnevno da bi se osetila kriza ako se ta "doza" preskoči, tvrdi Marej Karpenter, na osnovu studija.
Ipak, ni konzumiranje 300-400 miligrama na dnevnom nivou nije razlog za brigu.
Istraživanje je pokazalo da većina ljudi koji redovno konzumiraju 100 miligrama kofeina dnevno osete apstinencijsku krizu kada naglo prestanu da ga konzumiraju.
Ako ne možete da se probudite bez kafe, evo kada je najbolje da je popijete
Naime, reč je o tri limenke soka ili 1-2 šoljice kafe dnevno.
"Čak i ako postanete zavisni od kofeina, konzumiranje nekoliko stotina miligrama dnevno nije razlog za brigu, jer se za većinu odraslih umereno konzumiranje smatra između 300 i 400 miligrama dnevno", piše autorka Marej Karpenter.
Ona navodi da su najčešći problemi povezani s kofeinom nesanica i pojačana napetost, ali ističe da je efekat kofeina na san vrlo individualan.
Karpenterova, takođe, navodi da kofein snažno deluje na povećanje psihičke oštrine i fokus, ali upozorava da ti pozitivni efekti obično jenjavaju posle dugog perioda korišćenja kofeina.
Žene, umereno pijenje kafe smanjuje rizik od depresije
Pišući o sastavu kofeina, Karpenter navodi da je isti, bez obzira da li je njegovo poreklo iz neke biljke ili je nastao u laboratoriji.
"Sintetički je jeftiniji i češće se koristi, ali ako su oba čista, imaće iste efekte. Nema ničeg lošeg u prirodnom kofeinu, ali od njega nećete imati više zdravstvenih koristi", zaključuje Karpenterova.