Povišen šećer tokom hladnih dana: Na šta obratiti pažnju?
Kako sezonske promene utiču na glikemiju i šta možemo učiniti povodom toga
Sa dolaskom jeseni i zime, mnogi ljudi primećuju promene u nivou šećera u krvi, posebno oni koji imaju dijabetes ili su u riziku od ove bolesti. Postoji nekoliko faktora specifičnih za ovaj period godine koji mogu dovesti do povećanja šećera u krvi, i važno je razumeti kako oni deluju i na šta treba obratiti pažnju.
Jesen i zima, sa svojim specifičnostima, mogu postaviti izazove za organizam. Niže temperature, kraći dani i veća potreba za udobnošću utiču na naše svakodnevne navike, uključujući ishranu, nivo fizičke aktivnosti i emocionalno stanje. Ovi faktori zajedno mogu značajno uticati na regulaciju nivoa šećera u krvi, posebno kod osoba koje već imaju predispozicije za poremećaj u metabolizmu glukoze. Razumevanje tih sezonskih promena i preduzimanje pravih koraka ključni su za očuvanje zdravlja tokom hladnijih meseci.
1. Smanjena fizička aktivnost
Tokom hladnijih meseci, ljudi su skloni smanjenju fizičke aktivnosti. Kratki dani, loše vremenske prilike i hladnoća mogu otežati redovno vežbanje ili šetnje na otvorenom. Manjak fizičke aktivnosti smanjuje potrošnju glukoze u mišićima, što znači da šećer ostaje u krvi, uzrokujući povećanje nivoa glukoze.
Šta je glikemijski indeks, kako se meri i koje su normalne vrednosti?
2. Promene u ishrani
U hladnijim mesecima, ljudi često teže kaloričnijoj hrani bogatoj ugljenim hidratima. Tradicionalne jesenje i zimske namirnice poput krompira, testenina, hleba i slatkiša mogu dovesti do naglih skokova šećera u krvi. Takođe, praznični period često podrazumeva prejedanje i konzumaciju hrane bogate šećerom, što može dodatno otežati kontrolu šećera.
3. Stres i sezonska depresija
Zimski meseci mogu izazvati sezonsku depresiju (SAD – Seasonal Affective Disorder) i povećani stres kod mnogih ljudi. Hormon kortizol, koji se luči tokom stresnih perioda, može povećati nivo glukoze u krvi. Takođe, emotivni stres može podstaći ljude da posegnu za „utešnom hranom“ bogatom šećerom i mastima, što može dodatno pogoršati situaciju.
4. Promene u lučenju hormona
U hladnijim mesecima dolazi do promena u telesnoj temperaturi, a to može uticati na metabolizam. Hormon melatonin, koji reguliše san i budnost, ima tendenciju da se pojačano luči tokom zimskih meseci, što može dovesti do povećane potrebe za snom i manjom fizičkom aktivnošću. Takođe, hladnoća može uzrokovati porast lučenja hormona štitne žlezde, što može uticati na kontrolu šećera u krvi.
5. Manjak vitamina D
Zimi, zbog smanjenog izlaganja suncu, kod mnogih ljudi dolazi do deficita vitamina D. Studije pokazuju da manjak vitamina D može negativno uticati na osetljivost tela na insulin, hormon koji reguliše nivo šećera u krvi. Smanjena osetljivost na insulin dovodi do porasta glukoze u krvi.
6. Infekcije i prehlade
Zima je sezona prehlada, gripa i drugih infekcija. Kada se telo bori protiv infekcije, nivo šećera u krvi može rasti, jer organizam proizvodi dodatnu glukozu kako bi podržao imunološki sistem. Takođe, neki lekovi protiv prehlade i gripa mogu sadržati šećer ili uticati na nivo glukoze.
Simptomi koji ukazuju na neravnotežu šećera u krvi
Saveti za kontrolu šećera u krvi tokom jeseni i zime:
- Održavajte fizičku aktivnost: Bez obzira na vremenske prilike, pokušajte da ostanete aktivni. Vežbanje kod kuće, hodanje po zatvorenim prostorima ili bilo koja aktivnost koja vas pokreće može pomoći u kontroli šećera.
- Obratite pažnju na ishranu: Birajte zdravije alternative, bogate vlaknima i niskim glikemijskim indeksom. Pazite na unos slatkiša i rafinisanih ugljenih hidrata.
- Upravljajte stresom: Tehnike relaksacije, meditacija i vežbe disanja mogu pomoći u smanjenju stresa i stabilizaciji nivoa šećera u krvi.
- Unosite vitamin D: Razmislite o suplementima ili povećajte unos hrane bogate vitaminom D, kao što su riba i obogaćeni mlečni proizvodi.
- Pazite na infekcije: Redovno perite ruke i izbegavajte ljude koji su prehlađeni kako biste smanjili rizik od infekcija.
Kontrola nivoa šećera u krvi tokom zimskih meseci zahteva pažnju i balans u ishrani, fizičkoj aktivnosti i upravljanju stresom. Pravovremene mere mogu pomoći da se izbegnu nagle promene i održi stabilan nivo glukoze u krvi.