filteri close
Objavljeno: 10.10.2019. Image source: Pixabay/StockSnap
300x600

Ako se zbog stalnog stresa osećate bespomoćno, razočarano i potpuno iscrpljeno, možda ste na putu do burnout sindroma, odnosno - sindroma izgaranja. 

Burnout sindrom je stanje emocionalne, fizičke i mentalne iscrpljenosti uzrokovane preteranim i dugotrajnim stresom. 

Kada se burnout dogodi, problemi izgledaju nepremostivo, sve deluje tmurno i negativno, a posebno je teško prikupiti snagu za nove izazove. 

Kako se stres nastavlja, osoba počinje da gubi interesovanje i motivaciju koju je isprva osećala za obavljanje određenih zadataka. 

Nezadovoljstvo uzrokovano izgaranjem može da ugrozi posao, odnose, ali i zdravlje. 

Naime, stresne situacije aktiviraju kortizol (hormon stresa) koji utiče na stvaranje tzv. negativnog afekta, koji uključuje uznemirenost i negativne emocije. 

Istovremeno, dolazi do promena imunoloških funkcija, te neuroendokrinih promena, koje kao rezultat imaju mnogobrojne zdravstvene probleme. 

Zbog toga je na sindrom izgaranja nužno reagovati odmah kako bi se negativne posledice sprečile ili barem umanjile. 

Burnout sindrom, ili sindrom izgaranja, jeste postupan proces. Ne događa se preko noći, a simptomi su u početku suptilni. 

Posao ne zadovoljava vaša očekivanja?

Telesni simptomi sindroma izgaranja su:
  • umor i iscrpljenost veći deo vremena,
  • smanjen imunitet i česte bolesti,
  • česte glavobolje i bol u mišićima,
  • gubitak apetita i poteškoće sa spavanjem. 
Kognitivni simptomi : 
  • poteškoće s koncentracijom,
  • problemi s pamćenjem,
  • smanjena pažnja,
  • negativna razmišljanja o sebi i trenutnoj situaciji. 
Emocionalni simptomi: 
  • osećanje neuspeha i sumnja u sebe,
  • osećanje bespomoćnosti i beznadnadežnosti
  • manjak samopouzdanja i usamljenost,
  • gubitak motivacije,
  • manjak zadovoljstva i osećaja postignuća. 
Bihevioralni simptomi (promene u ponašanju): 
  • povlačenje iz posla i beg od odgovornosti,
  • socijalna izolacija,
  • odugovlačenje u obavljanju posla,
  • zlouporaba hrane, lekova i alkohola,
  • iskaljivanje frustracija na ljude oko sebe,
  • preskakanje posla i kašnjenje na posao,
  • smanjena produktivnost. 

Burnout sindrom može biti rezultat neprestanog stresa, ali nije sinonim za hronični stres.  

Ljudi koji su pod stresom još uvijek mogu zamisliti da će se, ako sve reše i ponovo stave svoje aktivnosti pod kontrolu, osećati bolje. 

Kod sindroma izgaranja, to nije slučaj. Osobe koje prolaze kroz burnout često ne vide nikakvu nadu, niti tračak pozitivnosti u svojoj situaciji. 

Važno je znati i da burnout nije uzrokovan isključivo stresnim poslom i prevelikom odgovornošću. 

Način na koji osoba gleda na svet takođe može igrati veliku ulogu u izazivaju ovog problema.

Postoje i drugi faktori koji mogu uticati na doživljavanje sindroma izgaranja, uključujući način života i osobine ličnosti.  

Sindrom sagorevanja na poslu-saznajte sve o ovom problemu koji pogađa sve više ljudi