Starenje dolazi u dva velika talasa:Kada se naše telo menja

Nova istraživanja pokazuju da se naše telo ne menja postepeno, nego doživljava dva velika skoka

Ako ste mislili da starimo postepeno, nova naučna otkrića će vas iznenaditi. Istraživači su otkrili da naše telo stari u dva velika skoka - prvi put sa 44, a zatim sa 60 godina.

Tim naučnika sa Univerziteta Stenford i Tehnološkog univerziteta Nanjang u Singapuru sproveo je detaljnu studiju. Pratili su 108 učesnika kroz nekoliko godina i posmatrali promene u njihovim molekulima RNK, proteinima i mikrobiomu.

"Mi ne starimo postepeno", objasnio je za CNN Sjaotao Šen, profesor medicine mikrobioma na Tehnološkom univerzitetu Nanjang i prvi autor studije.

"Određeni trenuci u životu su posebno važni za naše starenje i zdravlje."

Lek koji odlaže starenje - eliksir mladosti ili eksperiment sa opasnim posledicama?

Istraživanje je donelo zanimljiva otkrića o tome kako se naše telo menja. Majkl Snajder, šef Odeljenja za genetiku na Stenfordu i jedan od autora studije, otkrio je za CNN da naša sposobnost da metabolišemo kofein značajno opada - prvi put oko 40. godine, a zatim ponovo oko 60. godine. Takođe se smanjuje i sposobnost metabolisanja alkohola, posebno oko 40. godine.

"Ljudi često imaju povrede mišića i primete nagomilavanje masnoća u četrdesetim godinama. U šezdesetim godinama dolazi do sarkopenije, odnosno gubitka mišićne mase - što je veoma ozbiljan problem", istakao je Snajder.

Studija je pokazala da obe starosne grupe doživljavaju promene u proteinima koji drže tkiva zajedno. Ovo objašnjava promene na koži, mišićima i kardiovaskularnom sistemu.

Prepoznajte krizu srednjih godina na vreme - ovo su simptomi

Rizik od bolesti takođe raste brže, posebno posle 60. godine. Ljudi stariji od 60 godina su podložniji kardiovaskularnim poremećajima, problemima sa bubrezima i dijabetesu tipa 2.

Istraživanje je obuhvatilo učesnike između 25 i 75 godina koji žive u Kaliforniji. Bili su zdravi i dolazili su iz različitih etničkih grupa. Uzorci krvi, stolice, kože i brisevi nosa i usta uzimani su svaka tri do šest meseci.

Zanimljivo je da su istraživači otkrili slične rezultate i kod muškaraca i kod žena. To sugeriše da je prelomna tačka oko 55. godine zajednička za oba pola, bez obzira na menopauzu kod žena.

Šta možemo da uradimo sa ovim saznanjima? Naučnici savetuju promene u načinu života kada se približavamo četrdesetim i šezdesetim godinama. To znači manje alkohola i više vežbanja.

Za ljude koji se približavaju šezdesetim godinama, Snajder preporučuje da paze na unos ugljenih hidrata i da piju dovoljno vode zbog funkcije bubrega.

"Posebno vodite računa o sebi u određenim trenucima tokom života", savetuje Šen.

Ranije istraživanje naučnika iz Nemačke i SAD-a otkrilo je i "talas" starenja oko 75. godine, ali najnovija studija to nije mogla da potvrdi zbog ograničenog starosnog raspona učesnika.