Sve što niste znali o hematomima, a trebalo bi da znate

Hematom nastaje kada usled udarca ili istegnuća mišića pukne jedan ili više krvnih sudova. 

Javlja se zato što je zid krvne žile, arterije, vene ili kapilara, oštećen a krv je procurila u okolno tkivo. Hematom može biti sitan, sa samo tačkicom krvi, ili može biti velik i uzrokovati značajno oticanje.

Manje povrede se dešavaju rutinski i telo je obično u stanju da obnovi oštećeni zid krvnog suda aktiviranjem kaskade zgrušavanja krvi i formiranjem fibrin-flastera. Ponekad ova sanacija ne uspeva. Ako postoji veliki pritisak unutar krvne žile, na primer, velike arterije, krv će i dalje procuriti kroz oštećeni zid, a hematom će se proširiti.

Krv koja curi iz krvnih žila veoma iritira okolno tkivo i može izazvati simptome upale, uključujući bol, oticanje i crvenilo. Simptomi i lečenje hematoma zavise od njihove lokacije, veličine i od toga da li izazivaju povezano oticanje ili edem.

Šta je najčešći uzrok hematoma?

Trauma (povreda) je najčešći uzrok hematoma. Kada ljudi pomisle na traumu, uglavnom misle na saobraćajne nesreće, padove, povrede glave, slomljene kosti i rane od vatrenog oružja. 

Izlaze vam MODRICE? Evo šta je mogući uzrok

Trauma tkiva takođe može biti uzrokovana i agresivnim kijanjem ili neočekivanim uganućem ruke ili noge. Kada je krvna žila oštećena, krv curi u okolno tkivo; ova krv ima tendenciju koagulacije ili zgrušavanja. Što je veća količina krvarenja, veća je količina ugruška (hematoma).

Koja stanja i lekovi izazivaju hematome?

Uslovi koji izazivaju hematome:

• aneurizma
• lekovi: Sredstva za razređivanje krvi ili antikoagulansni lekovi, uključujući varfarin, aspirin, klopidogrel, prasugrel, rivarokaban, i apikaban, mogu povećati potencijal za spontano krvarenje i za proširivanje hematoma. Tada telo ne može efikasno da oporavlja krvne sudove. To omogućava krvi da neprestano curi kroz oštećena područja.
• bolesti ili stanja koja mogu umanjiti broj trombocita u krvotoku (trombocitopenija) ili umanjiti njihovu funkciju: Virusne infekcije (rubeola, parvovirus, zaušci, kozica, HIV i hepatitis C), aplastična anemija, kanceri iz drugih organa, dugoročnozloupotreba alkohola i nedostatak vitamina D mogu biti povezani sa hematomima.
• ortopedske povrede: Prelomi kostiju su uvek povezani sa hematomima na mestu preloma. Prelomi dugih kostiju poput bedara (butne kosti) i nadlaktice (humerus) mogu biti povezani sa značajnom količinom krvarenja.

Koja su druga stanja koja uzrokuju hematome?

• prelomi karlične kosti: Ovi lomovi se takođe mogu značajno krvariti, jer je potrebna velika sila da se te kosti slome, a obližnje vene i arterije takođe su često oštećene.
• menstruacija: Tokom menstruacije, krv se može nakupljati u vagini kao deo normalnih menstruacija, i umesto da odmah istekne, može formirati male krvne ugruške.
• trudnoća: Vaginalno krvarenje i ispadanje krvnih ugrušaka ili hematoma tokom trudnoće nisu normalni i razlog su da se odmah zatraži pomoć lekara.
• porođaj: Ispadanje krvnih ugrušaka nakon porođaja relativno je uobičajeno.

Koje su vrste hematoma?

Hematomi se često opisuju na osnovu mesta gde se nalaze. Najopasniji hematomi su oni koji se javljaju unutar lobanje. Pošto je lobanja zatvoren prostor, sve što zauzme prostor povećava pritisak unutar i potencijalno narušava sposobnost mozga da funkcioniše.

Šta su epiduralni i subduralni hematomi?

Epiduralni hematomi nastaju zbog traume, često slepoočnice, gde se nalazi srednja meningealna arterija. Krvarenje se nakuplja u epiduralnom prostoru, izvan dure. Ovi i mali hematomi mogu uzrokovati značajan pritisak i povrede mozga.

Subduralni hematomi se takođe javljaju zbog traume, ali obično su povrede vena u mozgu. To izaziva sporije curenje krvi, koja ulazi u "subduralni" prostor ispod dure.

Prostor ispod dure (membrane mozga) ima mnogo više prostora za sakupljanje krvi pre nego što funkcija mozga pati. Kako ljudi stare, gube nešto moždanog tkiva i subduralni prostor je relativno veći. Krvarenje u subduralnom prostoru može biti veoma sporo, postepeno se zaustavlja i ne izaziva akutne simptome. Ovi „hronični“ subduralni hematomi se često slučajno nađu na kompjuterizovanim tomografskim skeniranjem mozga kao deo procene pacijenta zbog konfuzije ili zbog toga što se dogodio drugi traumatični incident. Međutim, subduralni hematomi mogu biti veliki, uzrokovati povezano oticanje mozga i mogu biti smrtonosni.

Šta su intracerebralni i hematomi vlasišta?

Intracerebralni hematomi se javljaju unutar samog moždanog tkiva. Intracerebralni hematomi mogu biti posledica krvarenja iz nekontrolisanog visokog krvnog pritiska, curenja ili rupture aneurizme, traume, tumora ili moždanog udara.

Hematomi vlasišta nalaze se na spoljnoj strani lobanje i često se mogu osetiti kao udarci na glavi. Pošto je povreda na koži i mišićnim slojevima izvan lobanje, sam hematom vlasišta ne može pritisnuti mozak.

Šta su hematomi uha i nosa?

Ušni hematomi mogu se pojaviti ako povreda prouzrokuje krvarenje u spoljašnjoj spirali ili hrskavičnoj strukturi uha. Često se naziva boksersko uvo, uvo rvača ili karfiol uvo, krv ostaje zarobljena između tankog sloja kože i same hrskavice. Budući da ušna hrskavica dovodi krv direktno iz gornje kože, hematom može smanjiti protok krvi zbog čega delovi hrskavice propadaju i umiru. To rezultira grčevitim, deformiranim spoljnim uhom koje se zato i  naziva "karfiol uvo."

Septalni hematomi se javljaju sa traumom nosa. Može se formirati septalni hematom povezan sa slomljenim nosom. Ako se ne prepozna i ne leči, hrskavica se može raspasti i prouzrokovati perforaciju septuma.

Šta su intramuskularni i subbungualni hematomi?

Intramuskularni hematomi mogu biti vrlo bolni zbog veće količine oteklina i upale. Neki mišići su okruženi čvrstim trakama tkiva. Ako dođe do dovoljno krvarenja, pritisak unutar ovih pregrada može se povećati do tačke da se može pojaviti „sindrom kompenzacije“.

U ovoj situaciji je snabdevanje mišića krvlju ugroženo, a mišići i druge strukture, poput živaca, mogu biti trajno oštećeni. To se najčešće vidi na potkoljenici i podlaktici. Prekomerni sindrom se takođe može videti kao komplikacija preloma. Zahteva hiruršku intervenciju i medicinsku negu i treba im odmah pristupiti ako se sumnja na prekomerni sindrom. Za zdravstvenog radnika, jedna ideja za razmišljanje o dijagnozi je pronalaženje pacijenta čija je bol nesrazmjerna fizičkim nalazima.

Subungualni hematomi su rezultat povreda prstiju ruke ili noge. Krvarenje iz subbungualnog hematoma nastaje ispod nokta, a pošto je zarobljen, pritisak se stvara i izaziva bol. Trefinacija ili bušenje rupe kroz nokat za uklanjanje ugruška krvi, oslobađa pritisak i rešava povredu. Vremenom se nokat popravlja.

Šta su potkožni i intra-abdominalni hematomi?

Potkožni hematomi su modrice i kontuzije kože (ekhimoza). Do njih dolazi usled trauma ili povreda površinskih krvnih sudova ispod kože. Pojedinci koji uzimaju antikoagulantne lekove skloniji su potkožnim hematomima.

Intra-abdominalni hematomi i krvarenja mogu biti posledica raznih povreda ili bolesti. Bez obzira na to kako krv ulazi u stomak, klinički nalaz je peritonitis (iritacija sluznice abdomena). Hematomi se mogu pojaviti u čvrstim organima poput jetre, slezine ili bubrega. Mogu se javiti unutar zidova creva, uključujući tanko crevo (dvanaestopalačno crevo, jejunum i ileum) ili debelo crevo (debelo crevo). Hematomi se takođe mogu formirati unutar sluzokože stomaka koja se naziva peritoneum ili iza peritoneuma u retroperitonealnom prostoru (retro = iza).

Može li se hematom nestati bez lečenja?

Uopšteno, površni hematomi kože, mekog tkiva i mišića uglavnom se razređuju s vremenom.
• Početna čvrsta tekstura krvnog ugruška postepeno postaje spužvasta i mekanija kako telo razgrađuje krvni ugrušak, a oblik se menja kako se tečnost odvodi i hematom ravna.
• Boja se menja od boje ljubičasto-plave modrice u žutu i braon, jer se hemikalije u krvi postepeno metabolišu i hematom se razgrađuje.
• U zavisnosti od svog položaja, boje mogu gravitaciono putovati kroz različite ravni tkiva. Na primer, hematom na čelu može da izazove modrice ispod očiju i čini se da putuje do vrata jer se vremenom razrjeđuje.
• Intrakranijalni, epiduralni, subduralni i intracerebralni hematomi često su potrebni neurohirurške intervencije za stabilizaciju povrede.

Kada treba da odete kod lekara zbog hematoma?

Većina hematoma nastaje usled manje traume i osoba je svesna povrede, zna koji deo tela je povređen i može očekivati da će se oporaviti uz malo problema.

Neki hematomi mogu biti ozbiljniji zbog svoje lokacije. Obično simptome izazivaju obližnja područja koja su pogođena. Potražite medicinsku negu u sledećim situacijama (ovaj spisak nije iscrpan):

• Osoba sa povredom glave koja prati glavobolju, zbunjenost, povraćanje, nejasan govor, slabost mišića, promene vida ili poteškoće koje bi trebalo da nastanu trebalo bi da odmah zatraži lekarsku pomoć.
• Ljudi koji uzimaju sredstvo za razrjeđivanje krvi imaju povećan rizik od značajnih krvarenja iz čak i manjih povreda. Često je pametno da ovi ljudi potraže lekarsku pomoć ako su umešani u čak i manje nesreće ili zadrže manje povrede.
• Krvni ugrušci u urinu zahtevaju brzu procenu.

Kako se dijagnostifikuju hematomi?

Hematomi kože i mekih tkiva, poput mišića i zglobova, često se dijagnostifikuju samo fizičkim pregledom.

Za pacijente koji pokazuju znakove unutrašnjeg krvarenja, zdravstveni radnik će odlučiti koji je modalitet snimanja najbolji za procenu situacije. Obični rendgenski snimci mogu biti potrebni za procenu loma kostiju.

Pacijenti sa značajnom povredom glave često zahtevaju CT skeniranje. Ultrazvuk je test modaliteta izbora za žene koje su trudne.

Šta je lečenje hematoma?

Hematomi kože i mekih tkiva često se leče odmaranjem, ledom, kompresijom. Neki zdravstveni radnici mogu zagovarati toplotu kao drugu alternativu za lečenje. Bol u hematomu obično nastaje zbog upale koja okružuje krv i može se lečiti lekovima protiv bolova bez recepta.

Hladne ili tople obloge – kako da znate?

Izbor lekova zavisi od zdravstvenog stanja pacijenta. Za one pacijente koji uzimaju antikoagulacione lekove, ibuprofen se ne preporučuje zbog rizika od krvarenja u probavnom sistemu. Pacijenti sa oboljenjem jetre ne smeju uzimati acetaminofen bez recepta. Kada ste u nedoumici, pametno je pitati zdravstvenog radnika ili farmaceuta za preporuku.

Lečenje hematoma koji uključuju druge organe u telu zavisi od sistema organa. U tim slučajevima, lečenje će biti prilagođeno specifičnoj situaciji.

Koliko su ozbiljni hematomi?

Hematomi izazivaju oticanje i upalu. Često upala i oteklina izazivaju iritaciju susednih organa i tkiva i uzrokuju simptome i komplikacije hematoma. Jedna od uobičajenih komplikacija svih hematoma je rizik od infekcije. Iako je hematom napravljen od stare krvi, on nema samu opskrbu krvlju i zbog toga je u riziku od kolonizacije bakterijama.

Da li se hematomi mogu sprečiti?

Nesreće se dešavaju i većina hematoma je neizbežna čim se dogodi trauma.

Za pacijente koji uzimaju antikoagulacione lekove pametno je izbegavati učešće u događajima visokog rizika od povreda. Za pacijente koji uzimaju varfarin, važno je osigurati da li je doziranje odgovarajuće i krv se ne preterano razređuje.