Hladne ili tople obloge – kako da znate?
Hladne i tople obloge često se koriste u lečenju sportskih povreda, otoka ili bolova i obično predstavljaju prvu pomoć za kojom ljudi posežu, pre javljanja lekaru.
Ipak, kako znati kada je dobro da upotrebite hladnu, a kada toplu oblogu, i na koji način?
Na kraju krajeva – šta je bolje od ova dva oblika terapije?
Na ovo pitanje ne postoji jedinstven odgovor.
Ovo su osnovna opšta pravila koja valja slediti:
- Hladne obloge dobre su za smanjenje otoka i ublažavanje upale
- Tople obloge koriste se za opuštanje i umirivanje bolova u mišićima, hronični bol ili ukočene mišiće i zglobove
4 glavne smernice za izbor tople ili hladne obloge glase:
- Koristite hladnu terapiju odmah nakon povrede da biste smanjili upalu.
- Ne koristite hladnu terapiju na ukočene mišiće ili zglobove.
- Koristite vruću terapiju za opuštanje/smirivanje upaljenih mišića ili za povećanje opsega pokreta.
- Ne koristite vruću terapiju na povredama koje su već tople na dodir.
Iako su veoma delotvorne, ako se pogrešno koriste, ove metode mogu pogoršati povrede ili usporiti vreme oporavka: toplotna terapija može pogoršati upalu, a led može povećati problem zategnutih ili ukočenih mišiće.
Vežbanje vas može osloboditi bola u ramenima
Naizmenična terapija hladnim i toplm oblogama može vam olakšati bol prouzrokovan artritisom, a pomaže i kod akutnih povreda, nakon prvobitne hladne terapije u trajanju od 3-5 dana.
Hladne obloge
Jednostavno rečeno, hladne obloge smanjuju oticanje i bol.
Hladna terapija ima više mogućih oblika: obloge od leda ili zaleđenih namirnica, nanošenje hladnih krpa na ozleđeno mesto, tretiranje hladnom vodom, sprejevi za hlađenje, zamrznuta pakovanja gela.
Kada dođe do povrede, okolno meko tkivo često pomodri, otekne i upali se.
Kada se sredstvo za hlađenje ili hladna obloga nanese na kožu, krvni sudovi se sužavaju i smanjuje se protok krvi, smanjujući oticanje i upalu.
Temperatura kože pada, a nervni završeci su umireni, što umanjuje bol.
Čak i vrlo lagano vežbanje smanjuje rizik od lomova kod starijih žena
Kako i kada koristiti hladne obloge
Hladna terapija je najbolja u toku prvih 48 sati nakon akutnih povreda (na primer - kod uganuća ili naprezanja, izvučenog ili izlomljenog mišića), ili 3-5 dana nakon toga, ako upala potraje.
Nekoliko dodatnih saveta:
- Koristite hladnu oblogu 10-15 minuta nekoliko puta dnevno, ali ne više od 20 minuta
- Nikada ne nanosite smrznuti predmet direktno na kožu jer može prouzrokovati oštećenje kože, tkiva i živaca - predmet najpre umotajte u peškir.
- Hladna terapija se takođe može koristiti posle aktivnosti (ne pre!) za sprečavanje ili smanjenje bola i oteklina, za kontrolu upale ili za ublažavanje mišićnih grčeva.
Tople obloge
Tople obloge se koriste za opuštanje i ublažavanje bolova i ukočenosti mišića ili zglobova, hroničnog bola i smanjenje mišićnih grčeva.
Krvni sudovi se proširuju i povećavaju protok krvi u grejano područje, isporučujući potrebne hranjive sastojke i kiseonik, istovremeno pomažući u uklanjanju ćelijskog otpada i podstičući zarastanje.
Postoje dve vrste toplotne terapije: suva i vlažna.
U obema se insistira na grejanju toplim, a ne vrućim pomagalima.
Suva terapija toplotom uključuje saune ili predmete poput suvih pakovanja za grejanje, boce sa toplom vodom, gelova i električnih jastučića za grejanje, koji su najbolji za lokalna ili mala područja bola.
Vlažna toplotna terapija uključuje predmete poput vlažnih glinenih paketa, koji se koriste u fizioterapijskim klinikama i bolnicama ili tople kupke.
Ako mnogo sedite pred kompjuterom, ovih pet lakih i brzih vežbi će vam olakšati dan
Vlažna toplota je poželjnija od suve jer prodire dublje do mišića, ligamenata i zglobova.
Kako i kada koristiti toplotnu terapiju
Terapija toplotom i nanošenje toplih obloga često najbolje deluju kod jutarnje ukočenosti ili za opuštanje mišića pre aktivnosti (a ne posle!) jer povećavaju fleksibilnost mišića i opseg pokreta.
Nikako nemojte ići mamurni na trening
Nekoliko dodatnih saveta:
Tople obloge treba primenjivati na 15 do 20 minuta - manja krutost ili napetost često se mogu ublažiti u ovom vremenskom okviru.
Kao barijeru između sredstva za zagrevanje i kože treba uvek koristiti peškir kako bi se sprečile iritacije ili opekotine na koži.
Tople obloge takođe treba izbegavati u akutnoj fazi povrede kada je prisutna oteklina ili modrica, a koža je vruća na dodir.
Kada ne treba koristiti hladne i tople obloge
Korišćenje hladnih i toplih obloga ne preporučuje se osobama koje imaju smanjenu osetljivost kože, osobama koje imaju probleme sa cirkulacijom, dijabetičarima, osobama sa otvorenim ranama na koži, dermatitisom ili ekcemom, kao ni srčanim bolesnicima i osobama sa hipertenzijom.
U slučaju ovih ili nekih drugih hroničnih obolenja uvek je najbolje najpre se konsultovati sa lekarom.