Sve što treba da znate o hipersalivaciji

Ako osetite da prekomerno lučite ili primetite da vaše dete balavi više nego obično, to može biti rezultat hipersalivacije. 

Dok svako proizvodi pljuvačku u ustima, hipersalivacija se javlja kada pljuvačne žlezde postanu preaktivne, a rezultat je višak pljuvačke. Ponekad, više pljuvačke nego obično u ustima ili nakupljanje pljuvačke može dovesti do balavljenja. U mnogim slučajevima, hipersalivacija je privremena i najčešće je rezultat primene nekih lekova, izbijanja zuba kod dece, stranog tela u ustima (proteza), GERD ili infekcije u ustima. 

U drugim slučajevima, to može biti hronično stanje koje se zove stalna hipersalivacija ili sijaloreja, što može biti povezano sa osnovnim zdravstvenim problemom koji utiče na smanjenu kontrolu mišića. Može biti symptom koji prethodi dijagnozi ili se javlja kasnije.

Roditelji, obratite pažnju! Evo odgovora koliko igranje u prirodi pozitivno utiče na imunitet vašeg deteta

Hipersalivacija se obično dijagnostikuje posmatranjem prekomernog balavljenja ili prisustva mokre odeće. Postoji i oblik hipersalivacije koji se zove zadnja sijaloreja, koja se javlja kada se salivacija javlja u zadnjem delu usta i rezultira simptomima koji uključuju gušenje pljuvačkom i upalu pluća. Ponekad može doći do poremećaja gutanja. Ako primetite da vi ili vaše dete imate hipersalivaciju, preporučuje se da se konsultujete sa svojim lekarom kako biste utvrdili osnovni uzrok i razgovarali o mogućnostima lečenja.

Uzroci i lečenje hipersalivacije

Postoji mnogo razloga zbog kojih možete iskusiti hipersalivaciju, bilo privremeno ili hronično. To može biti prekomerno balavljenje tokom spavanja, sezonske alergije, respiratorne infekcije, neželjene reakcije na neki lek ili rezultat moždanog udara ili drugog neurološkog poremećaja. 

Iako je hipersalivacija često povezana sa prekomernom proizvodnjom pljuvačke, ona takođe može biti rezultat nemogućnosti tela da adekvatno apsorbuje pljuvačku, akumulirajući je u ustima sve dok se ne oslobodi kroz balavljenje. Ovo se može desiti kod apnee u snu — naročito opstruktivne apnee u snu — kada se disajni put suzi ili blokira i pljuvačka ne može da se pravilno apsorbuje. 

Kad je teško, deca najviše veruju kućnim ljubimcima

Slično tome, centralna sleep apnea (CSA) u snu nastaje kada se neurološki signali iz mozga ne šalju pravilno u respiratorni sistem. Kao rezultat toga, disanje i proizvodnja pljuvačke se ne izvršavaju na odgovarajući način. Pošto apneja u snu može biti opasno stanje, preporučuje se konsultacija sa lekarom za uho, nos i grlo.

Privremenu hipersalivaciju može izazvati karijes, trudnoća, gorušica, izloženost toksinima poput žive i antikonvulzivnim lekovima. Ovi uzroci privremene hipersalivacije mogu se lako lečiti. Na primer, ako vaše dete ima karijes i primetite slinjenje, velike su šanse da će hipersalivacija nestati kada zubar popravi karijes. Slično tome, hipersalivacija izazvana trudnoćom će se verovatno rešiti kada se trudnoća završi. Ako su vam prepisani lekovi za koje verujete da izazivaju hipersalivaciju, razgovarajte sa svojim lekarom o alternativnim lekovima ili drugim rešenjima za kontrolu viška pljuvačke.