Sve što treba da znate o MENINGITISU

Meningitis je upala meninga, zaštitnih membrana mozga i kičmene moždine. 

Najčešće je uzrokovan virusnom ili bakterijskom infekcijom. Mogu ga izazvati i gljivice. U retkim situacija uzroci mogu bit i atipične reakcije na lekove i sistemski eritematozni lupus. 

Najčešća vrsta meningitisa je virusni ili aseptični. On nije direktno zarazan.  Svako ga može dobiti, ali se najčešće javlja kod dece. Mnogo različitih virusa može izazvati meningitis (virus zapadnog Nila, herpes virusi, virusi osipnih groznica, zaušaka i dr). Međutim, enterovirus (eho ili koksaki) je najčešće krivac.

Virusni meningitis zbog enterovirusa najčešće se dobija sredinom leta i početkom jeseni. Mada se može dogoditi u bilo koje doba godine. Izuzev retkog slučaja herpes meningitisa, virusni meningitis će se može ublažiti nakon 7 do 10 dana.

Bakterijski meningitis, ranije nazvan spinalni meningitis, je veoma ozbiljna i potencijalno fatalna infekcija. Može da pogodi i veoma zdrave ljude, ali odojčad i starije osobe su mu više podložniji. Sada kada imamo veoma efikasne vakcine za njegovo sprečavanje, bakterijski meningitis kod inače zdrave dece i odraslih ređe javlja.

Dobar san „ispira” mozak od toksina

Osobe sa hroničnim bolestima i / ili oslabljenim imunološkim sistemom podložne su riziku dobijanja meningitisa izazvanog bakterijama i gljivicama. Najčešći uzročnici bakterijskih meningitisa su: meningokok, pneumokok, piogeni streptokok, zlatni stafilokok, hemofilus influence, ešerihija koli, klebsijela pneumonije, listerija monocitogenes, bacil tuberkuloze i dr.

Simptomi

Simptomi meningitisa variraju, ali često uključuju:

•Glavobolja
•Groznica
•Ukočen vrat

Ostali simptomi mogu uključivati:

•Osetljivost na svetlo
•Mučnina
•Povraćanje
•Pospanost
•Konfuzija

Simptomi mogu biti blaži u slučaju virusnog meningitisa, dok kod bakterijskog meningitisa simptomi mogu nastupiti prilično iznenada. Kod vrlo male dece simptome je teže otkriti. Bebe sa meningitisom mogu biti manje aktivne, povraćati, odbijati da jedu ili pokazivati razdražljivost. Osobe u kasnijim fazama bakterijskog meningitisa mogu imati napade i gubiti svest.

Dijagnoza

Meningitis se dijagnostikuje testiranjem likvora iz kičmene moždine na bakterije koje izazivaju bolest ili ćelije koje se bore protiv infekcije. Tečnost se izvlači iglom iz kičmene moždine u postupku poznatom kao spinalna slavina ili lumbalna punkcija.

Očekivano trajanje lečenja

Virusni meningitis popušta za 7 do 10 dana. Suprotno tome, ako se bakterijski meningitis ne dijagnostikuje i ne leči na vreme, može izazvati trajnu invalidnost ili smrt. Dužina trajanja bolesti i lekovi koji su potrebni za bakterijski meningitis zavise od starosti osobe, reakcije na lek i drugih faktora.

Prevencija

Bakterije na moždane ovojnice dospevaju putem krvi i limfe sa pluća, kože, sinusa, srednjeg uha. Neki nose klice u nosu i grlu i mogu ih preneti na druge ljude, iako ti "nosioci" nisu bolesni. Ako ste u bliskom kontaktu sa nekim kome je dijagnostikovan bakterijski meningitis, možda će vam biti davani antibiotici koji će sprečiti da dobijete bolest.

Vremenske promene često su uzrok glavobolje

Vakcinacija protiv Streptococcus pneumoniae (upala pneumonije), Haemophilus influenzae i Neisseria meningitidis je najbolji način za sprečavanje bakterijskog meningitisa.

Ne postoji vakcina koja bi sprečila uobičajene vrste virusnog meningitisa.

Lečenje

Virusni meningitis leči se slično gripu, sa odmorom i puno tečnosti, a oporavite se za 7 do 10 dana. Bakterijski meningitis zahteva hitnu medicinsku pomoć. U bolničkim uslovima su potrebne visoke intravenske doze antibiotika. U zavisnosti od pacijenta i tipa bakterijskog meningitisa, u vreme dijagnoze može se dati intravenski deksametazon, kortikosteroid.

Ako vi ili vaše dete pokazujete simptome meningitisa, odmah se obratite svom lekaru.

Prognoza

Za ljude sa virusnim meningitisom izgled za izlečenje je odličan.

Prognoza lečenja bakterijskog meningitisa zavisi od starosti osobe, koja bakterija izaziva bolest i koliko rano je dijagnostikovana. Smrtnost je do 10% ljudi sa ovom bolešću, a veći procenat preživelih ima dugoročne posledice, poput gubitka sluha ili neuroloških problema.