Svi kašljemo ovih dana - kada imamo razlog za brigu?

Često se srećemo sa kašljem ovih dana...

Često se ovih dana srećemo sa kašljem, bilo da ga sami iskusimo ili je prisutan kod osoba oko nas. U čekaonicama bolnica i ambulanti, pacijenti različitih godina se žale na uporni kašalj koji im stvara neprijatnosti...

U Hrvatskoj su mediji izvestili o epidemiji magarećeg kašlja, a i u Srbiji su zabeleženi slučajevi. Postavlja se pitanje: da li smo u opasnosti od epidemije i kada bi kašalj trebalo da nas zabrine?

"Prethodnih godina smo se zbog pandemije koronavirusa svi više štitili, nosili maske, sprovodili mere zaštite tako da smo imali lažnu sliku da su te infekcije ređe nego što bi inače bile. Sad kad su mere popustile, naravno da su infekcije češće", kaže internista-onkolog dr Vesna Ćeriman Krstić za RTS.

Kod osoba bez dodatnih zdravstvenih problema, obično se radi o virusima koji utiču na disajne puteve, a u većini slučajeva nema potrebe za zabrinutošću.

"Virusne infekcije se ne leče specifičnom terapijom, već se savetuje polivitaminska ishrana, čajevi, odmor. Ako se radi o bakterijskoj superinfekciji, onda je specifična terapija potrebna, a to se primeti po promenama u kašlju, ako se izbacuje obojeni ispljuvak i po upornoj temperaturi", navodi doktorka.

Ako je reč samo o dugotrajnom kašlju, nema razloga za paniku, jer će on s vremenom prestati. Međutim, ako se kašalj pogorša, preporučuje se poseta lekaru.

Da li je veliki kašalj razlog za brigu?

"Kod odraslih pacijenata nema razloga za brigu, jer u najvećem broju slučajeva spontano prolazi. Problem su imunokompromitovani pacijenti, mala deca koja nisu vakcinisana i trudnice. Kod njih može da izazove težu kliničku sliku", objašnjava gošća Beogradske hronike.

Veliku ulogu u pojavi kašlja ima i zagađenje vazduha.

"Zagađenje samo po sebi dovodi do slabljenja lokalnog imuniteta disajnih puteva, oni su iritirani, zbog čega se češće razbolevamo i infekcije duže traju", ističe doktorka Ćeriman Krstić.