filteri close
Objavljeno: 15.03.2020. Image source: MabelAmber/Pixabay
300x600

Iako je starija populacija najugroženija, za roditelje je važno da znaju kako u ovakvim okolnostima razgovarati sa decom, kako ih smiriti, ali i ukazati na najvažnije mere opreza.

Iako još uvek nije sasvim jasno u kojoj su meri deca izložena riziku od zaraze, ono što je sigurno jeste da u teškim situacijama umeju da budu veoma ranjiva na osećanja anksioznosti, stresa i tuge.

Ovo su preporuke UNICEF-a o tome kako da o koronavirusu razgovarate sa decom:

Postavljajte otvorena pitanja i slušajte

Započnite pozivanjem na otvoreni razgovor o problemu.

Izaberite trenutak i okruženje u kome se dete oseća sigurno i mirno.

Ako mislite da je dobro, možete otpočeti razgovor tokom zajedničkog crtanja, gledanja filma i slično.

Potrudite se da saznate šta je ono što vaše dete do sada zna o koronavirusu.

Ako razgovarate sa sasvim malim detetom, nije potrebno dodatno ga opterećivati objašnjavanjem pojmova poput pandemije, epidemije, stope smrtnosti i slično. 

Dovoljno je podsetiti ga na važnost održavanja higijene.

Ono što je najvažnije - ne minimizirajte i ne nipodaštavajte brige deteta.

Uvažite njegova/njena osećanja i objasnite da je sasvim u redu ukoliko oseća strah.

Pokažite detetu da ga slušate pažljivo, koristite reči koje će razumeti, i objasnite mu da sa vama uvek može otvoreno da razgovara o svemu sa čime se suočava. 

Pokažite detetu kako da zaštite sebe i svoje prijatelje

Jedan od najboljih načina da se deca sačuvaju od koronavirusa i drugih bolesti jeste jednostavno podsticanje redovnog pranja ruku.

Ovo ne mora i ne treba da bude zastrašujući razgovor i iskustvo.

Kroz zanimljivu igru, pevajući, plešući naučite dete kako pravilno da pere ruke, i trudite se da što češće ponavljate ovu praksu.

Možete da iskoristite zanimljivu priču o mastilu. Objasnite detetu da pre pranja ruku može da zamisli kako na njima ima malo mastila koje treba da skine, i da zbog toga ruke ne treba da pere površno i užurbano.

Takođe možete pokazati detetu kako da koristi lakat kada kija ili kašlje.

Osmislite igricu u kojoj ćete vežbati privremeno izbegavanje poljubaca, grljenja i rukovanja sa drugom decom.

Možete naneti malo kreme na ruke i obraze i na šaljiv način dočarati detetu kako se virus prenosi sa osobe na osobu, ili dodirivanjem lica.

Takođe, zamolite dete da vam kaže ako počne da se oseća kao da ima temperaturu, kašalj ili imate poteškoće s disanjem.

Srbija protiv korone – presek dana

Budite iskreni: objasnite istinu na način prilagođen deci

Deca imaju pravo na istinite informacije o onome što se dešava u svetu, ali odrasli takođe imaju odgovornost da ih sačuvaju od nevolje.

Koristite jezik koji odgovara starosti, posmatrajte njihove reakcije i budite osetljivi na nivo anksioznosti.

Ako ne možete da odgovorite na njihova pitanja, ne posežite za pretpostavkama.

Iskoristite situaciju kao priliku da zajedno istražite odgovore na proverenim internet portalima.

Objasnite detetu da mnoge informacije na internetu nisu proverene, ili nisu tačne, i da je najbolje verovati stručnjacima.

Opuštanje i oslobađanje od suvišnog stresa

U situacijama stalne izloženosti zastrašujućim vestima i najavama, deca ponekad ne umeju da  razlikuju slike na ekranu od svoje lične stvarnosti i mogu verovati da su u neposrednoj opasnosti.

Možete pomoći svom detetu da se nosi sa stresom tako što ćete mu obezbediti mogućnost da se igra i opušta, kada je to moguće.

Pridržavajte se redovne rutine i rasporeda na koje su deca navikla što je više moguće, posebno pre nego što zaspe, ili pomozite u kreiranju novih sadržaja u novonastalim okolnostima.

Dete možete umiriti i objašnjavajući mu da ukoliko kija ili kašlje, to ne mora da znači da će se razboleti od novog virusa, kao i da je mnogo onih koji su se oporavili, i da stručnjaci svakodnevno rade na nalaženju rešenja ovog problema.

Proverite da li dete oseća ili širi stigmu

Izbijanje koronavirusa donelo je sa sobom brojne izvještaje o rasnoj diskriminaciji širom sveta, pa je važno proveriti da li se vaše dete na neki način suočava sa ovakvim problemom.

Objasnite da koronavirus nema nikakve veze s tim kako neko izgleda, odakle je ili kojim jezikom govori.

Podsetite dete da svako zaslužuje da bude siguran i prihvaćen, kao i da postojeće i potencijalne zabrane okupljanja, karantin i slično, nemaju nikakve veze sa konkretnim detetom ili porodicom (njihovim poreklom, osobinama i slično), već sa trenutnom situacijom i merama prevencije.

Razgovor o pomoći

Važno je da deca znaju da ljudi pomažu jedni drugima dobrim delima i velikodušnošću.

Pričajte sa njima o zdravstvenim radnicima, naučnicima i mladima koji rade na zaustavljanju epidemije i očuvanju dobrobiti zajednice.

Pazite na sebe 

Moći ćete da pomognete svojoj deci samo ako i sami vodite računa o sebi, bližnjima, ali brinete i o ljudima koje ne poznajete.

Sledite preporuke vezane za mere opreza, zabrane okupljanja i brigu o sebi i drugima.

Ukoliko primetite simptome koronavirusa, NIKAKO nemojte raditi ovo

Ako se i sami osećate anksiozno ili uznemireno, odvojite vreme za sebe, zatražite pomoć od prijatelja u telefonskom razgovoru.

Ministar zdravlja Velibor Lončar najavio je sinoć da će biti uvedene telefonske linije za psihološku pomoć građanima koji imaju pitanja ili strah u vezi sa korona virusom.

Kako prenosi Blic, za građane Vojvodine otvorene su četiri telefonske linije uz koje će svakodnevno u vremenu od 8 do 20 časova dežurati psiholozi Kliničkog centra Vojvodine:

Telefoni su:066 822 30 82, 066 822 30 83, 064 808 35 55 i 064 802 88 98.

Odvojite malo vremena da uradite stvari koje će vam pomoći da se opustite i oporavite. 

Pažljivo završite razgovor

Osluškujte kako se dete oseća tokom razgovora, šta ga uznemirava i u odnosu na šta ima nedoumice.

Dok se razgovor završava, pokušajte da odmerite nivo anksioznosti posmatrajući govor tela deteta, ton glasa, brzinu govora i disanja.

Podsetite dete da u bilo kom trenutku može sa vama da razgovara o bilo kojoj temi koja ga uznemirava ili rađa zapitanost.

Pokažite da vam je stalo i da ste uvek na raspolaganju za razgovor i pomoć.

 

 

Izvor: UNICEF, Blic, B92, Medik