Večeras opet pomeramo sat - Da li je to korisna ili zastarela praksa?

Uticaj pomeranja sata na zdravlje i svakodnevni život

U noći između subote i nedelje Srbija prelazi na zimsko računanje vremena – kazaljke se pomeraju jedan sat unazad, sa tri ujutru na dva ujutru. Ova praksa je svake godine povod za debatu. Iako se najavljuje ukidanje sezonskog pomeranja sata, ono ostaje na snazi. Koji su razlozi za ovu promenu, šta treba znati o njoj, kakav je njen uticaj na naše zdravlje i da li je zaista opravdana u savremenom društvu.

Zašto pomeramo sat?

Praksa pomeranja sata usvojena je tokom Prvog svetskog rata kao mera štednje energije – letnje vreme omogućava duže dnevne sate tokom toplijih meseci, čime se smanjuje potreba za veštačkim osvetljenjem. Međutim, moderni način života i razvijene tehnologije menjaju percepciju štednje energije, pa su kritičari sve glasniji po pitanju opravdanosti ove prakse. Evropska unija je čak najavila planove za njeno ukidanje, ali ta odluka i dalje čeka na konačnu implementaciju.

Večeras se pomera sat, 4 saveta da lakše prebrodite promenu

Šta treba znati o prelasku na zimsko računanje vremena?

- Pomeranje sata unazad daje jedan dodatni sat sna – ova prednost često se navodi kao pozitivna, naročito za one kojima nedostaje sna.

- Brža promena svetlosti u popodnevnim satima – zimsko računanje vremena donosi raniji zalazak sunca, što može uticati na svakodnevne aktivnosti i raspoloženje.

- Navikavanje traje nekoliko dana – prilagođavanje novom ritmu može izazvati osećaj umora i blagi stres.

Uticaj na fizičko i mentalno zdravlje Iako jedan sat ne deluje kao značajna promena, brojne studije pokazuju da čak i ovako mala vremenska promena može uticati na zdravlje.

Fizičko zdravlje

Kardiovaskularni sistem: Nekoliko studija ukazuje na to da prelazak na letnje računanje vremena može povećati rizik od srčanog udara, dok prelazak na zimsko vreme generalno manje stresno deluje na srce. - Imuni sistem: Promena vremena može privremeno oslabiti imuni sistem, čineći telo ranjivijim na infekcije.

Mentalno zdravlje

Poremećaj ritma spavanja: Iako se prelazak na zimsko vreme obično lakše podnosi, nagle promene mogu poremetiti cirkadijalni ritam, što negativno utiče na kvalitet sna i nivo energije. - Sezonski afektivni poremećaj (SAP): Raniji zalazak sunca i kraći dani često pogoršavaju simptome SAP-a, što može dovesti do povećane depresije, anksioznosti i smanjenja motivacije kod osetljivih osoba.

Zvuci koji izluđuju: Novi uvidi u povezanost mizofonije i psihičkih poremećaja

Da li je praksa pomeranja sata dobra ili loša?

U modernom svetu praksa pomeranja sata sve više gubi svoj prvobitni smisao. Savremeni uređaji omogućavaju bolje upravljanje energijom, a radni dani sve manje zavise od prirodne svetlosti. Iako dodatni sat sna u jesenjem prelasku na zimsko računanje može privremeno poboljšati raspoloženje, dugoročni efekti na zdravlje, produktivnost i opšte blagostanje ukazuju na to da bi ukidanje ove prakse donelo više koristi nego što trenutno pruža.

Zato je sve više argumenata protiv sezonskog pomeranja vremena. Kako raste svest o važnosti stabilnog cirkadijalnog ritma za zdravlje, praksa pomeranja sata postaje neodrživa i više šteti nego što koristi.