Za 5 meseci epidemije, ljudi u Srbiji su se ugojili 5-10 kilograma. Ovo su 4 ključna razloga zašto

Nutricionistkinja objašnjava proces

Za pet meseci epidemije ljudi u Srbiji su se u proseku ugojili od pet do deset kilograma. Najviše su jeli "iz dosade", a nisu se kretali, što je dovelo do gojaznosti, kažu stručnjaci.

Stručnjaci ističu da je do naglog povećanja u telesnoj težini došlo usled nedovoljne fizičke aktivnosti, predugog sedenja u kući i zato što mnogi nisu išli na posao.

Ne treba zanemariti i gojenje "na psihičkoj bazi", budući da su se ljudi protiv straha i neizvesnosti mahom borili čestim "posetama frižideru".

Gojazni mladi muškarci imaju povećan rizik od smrti

Problem je što upravo gojazne osobe predstavljaju rizičnu grupu za obolevanje od korona virusa, sa teškom kliničkom slikom.

Nutricionista Jovana Srejić kaže za Informer da su ljudi u krizi hranu bazirali na ugljenim hidratima i nekvalitetnim namirnicama.

"Ljudi su minimalno jeli voće i povrće, imali su povećan unos ugljenih hidrata. Najviše su se jele testenine, i zbog viška vremena, ali i nagomilanig rezervi brašna, šećea i ulja. Ljudi su masvno pravili krofne, kiflice, palačinke... Sve ove poslastice su visokokalorične", kaže Jovana.

Brzina metabolizma je ključna za gubljenje kilograma - evo kako da ga ubrzate!

"Bili smo izolovani kod kuće i pod velikim stresom i to dovodi do pojačane ishrane i višk akilograma. Problem je u tome što su ljudi u zabludi i mislili su da će sa unosom masne hrane podići imunitet, što nije tačno", kaže nutricionistkinja Milka Raičević.

Više (kontrolisanih) obroka - manje sala?

Klinički psiholog Aleksandra Janković rekla je da su ljudi sve svoje frustracije, strahove, ali i dosadu kompenzovali u hrani.

"U uslovima koje je prouzrokovala epidemija korona virusa, jedino zadovoljstvo i uteha ljudima često je bila hrana. U psihologiji i psihijatriji je poznato da ljudi koji su uplašeni, depresivni i nezadovoljni to kompenzuju hranom, ali sigurno je bilo i onih koji su jeli iz dosade.

Izvor: Medik, Informer