Zašto se bolje sećamo pročitanog sa papira nego sa ekrana?

Većina naučnih studija ukazuje na bolje razumevanje pročitanog iz knjige nego sa ekrana pametnih uređaja. Sada su otkrili i razlog tome.

Iako su mnoge teorije predložene da bi se objasnila ova razlika, uključujući „digitalnu distrakciju“ (iskušenje da obavljate više zadataka dok čitate sa ekrana), „prostornu memoriju“ teksta koji se ne nalazi uvek na istom delu stranice, pa čak i „čitačka samoobmana“ kod oni koji čitaju sa ekrana jer precenjuju svoj nivo razumevanja pročitanog i stoga ne ulažu toliko truda u čin čitanja, ne postoji opšti konsenzus oko toga zašto pamtimo više čitajući sa papira. 

Nedavna studija na Medicinskom fakultetu  u Tokiju pronašla je mogući odgovor na pitanje u neočekivanoj, a za slučajnog posmatrača čisto perifernoj varijabli uključenoj u iskustvo čitanja - ravnomernom udisanju. 

Pozivajući se na prethodne studije koje su povezivale vizuelno okruženje i kognitivne performanse, istraživački tim je pokušao da pronađe vezu između vizuelnog pamćenja teksta sa elektronskog ekrana i opadanja razumevanja informacija koje se saopštavaju putem tog medija. S obzirom na dominantan uticaj koji vizija ima na druga čula u „čulnoj integraciji ili unakrsnom modalitetu“, oni su sumnjali da vizuelni unos takođe može uticati na stanje mozga i fiziološko stanje. 

Studija Univerziteta Waterloo: Čitanje naglas poboljšava memoriju!

Fiziološko stanje koje su odlučili da istraže kao potencijalnog posrednika, zajedno sa moždanom aktivnošću, bilo je disanje. Da bi istražili odnos između vizuelnog okruženja, disanja i kognitivnih performansi, angažovali su 34 studenta univerziteta za studiju koja je ispitivala efekte korišćenja elektronskih uređaja na razumevanje čitanja istovremeno mereći moždanu i respiratornu aktivnost pre, tokom i posle čitanja.

Učesnici su čitali je nove odlomke na pametnom telefonu i iz knjige, koji su bili potpuno iste veličine i težine. Svaki učesnik je učestvovao u dva nasumično sprovedena ispitivanja za svaki od četiri uslova (pametni telefon/papir, roman A/roman B), pri čemu se svako ispitivanje sastojalo od četiri sesije: stanje mirovanja pre čitanja, tokom čitanja, stanje mirovanja nakon čitanja i test čitanja (10 pitanja o sadržaju odlomaka romana). Tokom ispitivanja, učesnici su bili povezani sa monitorima koji su merili funkciju mozga (prefrontalnu aktivnost) i disanje (respiratorni obrazac, broj uzdaha i metabolički obrazac).

Disanje i moždana aktivnost

Kao i u prethodnim studijama, čitanje na pametnom telefonu je rezultiralo nižim sposobnostima razumevanja pričitanog nego čitanje na papirnom mediju. Da bi pokušali da identifikuju uzrok ovog pada performansi, istraživači su ispitali podatke o disanju i moždanoj aktivnosti koje su prikupili tokom ispitivanja čitanja. Neki aspekti disanja i aktivnosti mozga bili su slični I pri korišćenju elektronskih i u papirnih medija. I sa pametnim telefonom i sa papirnim tekstom, količina vazduha koju su učesnici udisali i izdahnuli se smanjila tokom čitanja, a disanje je postajalo brzo i plitko, dok se prefrontalna moždana aktivnost povećala u oba medija.

Međutim, primetna razlika u obrascima disanja pojavila se u broju uzdaha učesnika. Prilikom čitanja sa papira, broj uzdaha učesnika se povećao, dok se broj uzdaha smanjio kada su učesnici čitali sa pametnog telefona. 

Zašto je važno da ČITATE SVOJOJ DECI i kako da započnete sa tom navikom

Uz ovu razliku u udisanju, uočena je i zanimljiva razlika u moždanoj aktivnosti. Dok se prefrontalna aktivnost povećala tokom čitanja i na elektronskom i na papirnom mediju, primećena je prekomerna aktivnost u prefrontalnom korteksu kod učesnika koji su čitali sa pametnog telefona. Navodeći prijavljene povezanosti između prefrontalne prekomerne aktivnosti i lošeg razumevanja narativnog sadržaja, istraživači su sproveli analizu putanje koja je sugerisala interaktivni odnos između inhibicije uzdaha i prekomerne aktivnosti u prefrontalnom korteksu koji bi mogao biti odgovoran za pad razumevanja povezan sa čitanjem sa elektronske uređaj.

Prethodne studije su pokazale da se udisanje povećava sa povećanim kognitivnim opterećenjem. Istraživači pretpostavljaju da čitanje sa papira stvara umereno kognitivno opterećenje koje može izazvati udisanje. Prefrontalna prekomerna aktivnost primećena pri čitanju sa pametnog telefona, s druge strane, sugeriše akutno kognitivno opterećenje, koje može inhibirati stvaranje uzdaha i sprečiti obnavljanje respiratorne varijabilnosti i kontrolu prefrontalne aktivnosti.

Plavo svetlo sa ekrana

Kada su tražili verovatni uzrok inhibicije uzdaha i prefrontalne prekomerne aktivnosti povezane sa čitanjem sa pametnog telefona, istraživači su identifikovali verovatnog krivca plavo svetlo koje emituju ekrani pametnih telefona. Plavo svetlo izaziva prinudnu trajnu pažnju, zbog bliske veze između fotosenzitivnih ganglijskih ćelija mrežnjače i delova mozga koji moduliraju uzbuđenje i učenje. Stalna pažnja koja se zahteva za čitanje sa pametnog telefona može inhibirati udisanje i dovesti do prekomerne aktivnosti u prefrontalnom korteksu, što zauzvrat smanjuje razumevanje čitanja.

Dakle, šta je zaključak iz studije za ljude koji provode mnogo vremena čitajući? Nalazi potvrđuju sklonost čitača prema knjigama i daju nam još jedan razlog da posetimo našu biblioteku ili knjižaru. A za čitaoce koji iz ovog ili onog razloga više vole elektronski uređaj, istraživači sugerišu da s vremena na vreme zastanu dok čitaju i duboko udahnu, jer udisaji, bilo dobrovoljni ili nevoljni, regulišu poremećeno disanje. Bilo da čitamo sa papira ili pametnog telefona, pravilno disanje može biti ključ za bolje razumevanje pročitanog.