Zašto su dijetalna vlakna dobra za zdravlje?

Dijetalna ili biljna vlakna su nesvarljivi ugljenihidrati u hrani koji predstavljaju dragocen izvor vitamina i minerala i zbog toga imaju važnu ulogu u sprečavanju mnogih oboljenja savremenog čoveka.

Većina stanovništva je prihvatila način ishrane svojstven razvijenim zemljama a koji je deficitaran u biljnim vlaknima. To je dovelo do apela zdravstvenih organizacija da se u ishranu uključi optimalan unos sledećih namernica: žitarice sa celim zrnom (pšenica, raž, ječam, ovas), semenke (lana, bundeve), pšenične i kukuruzne mekinje, orašasti plodovi, smeđi pirinač, paradajz, celer, brokoli, mahunarke, kupus, prokelj, pasulj, šargarepa, celer, itd. 

Koji vitamini su svakodnevno potrebni našem organizmu? (TABELA)

Unos dovoljne količine vlakana u ishrani utiče na:

- Održavanje dobrog zdravlja,
- Prevenciju srčanih oboljenja,
- Snižavanje holesterola i triglicerida,
- Regulaciju šećera u krvi,
- Sprečavanje opstipacije, divertikuloze i hemoroida
- Sprečavanje karcinom dojke, debelog creva, prostate,
- Deluju kao antioksidansi,
- Prevenciju gojaznosti.

Vlakna prema rastvorljivosti u vodi se dele na rastvorljiva i nerastvorljiva.

Rastvorljiva vlakna značajna za regulisanje dijabetesa, smanjenje holesterola u krvi i lečenje gojaznosti. Nalaze u ovasu, grašku, pasulju, jabukama, agrumima, šargarepi i ječmu.

Nerastvorljiva vlakna imaju glavnu ulogu u prevenciji digestivnih poremećaja i sprečavanju opstipacije. Dobri izvori nerastvorljivih vlakana su u pšeničnom brašnu, pšeničnim mekinjama, orasima, pasulju, karfiolu i krompiru.

Preporučljivo je jesti raznovrsnu hranu bogatu vlaknima jer iako većina biljne hrane sadrži obe vrste vlakana, razlika je u količini. Dnevne potrebe organizma variraju u zavisnosti od starosti i pola. Muškarci i starije osobe treba da unesu više vlakana putem ishrane. Istraživanja su pokazala da je najbolji dnevni unos za odrasle osobe je između 25-38g, dok deca uzrasta do 18 godina, treba da unesu putem ishrane 14-31g.