Šta se stvarno dešava sa našim mozgom kad odemo u penziju?

Kako se prilagoditi na promene i očuvati mentalnu vitalnost u trećem dobu

Odlazak u penziju mnogi dočekaju kao zasluženo olakšanje, kraj jedne epohe i početak odmora. Ipak, prelazak iz radnog ritma u svakodnevicu bez profesionalnih obaveza može da ostavi ozbiljne posledice na mozak. 

Gubitak dnevne strukture, izazova i socijalne interakcije sa sobom često povlači kognitivno opadanje, pa i depresivne epizode.

Dok radimo, mozak je stalno angažovan. Planiramo, rešavamo probleme, komuniciramo. Kada se to naglo prekine, posebno posle decenija rutine, dolazi do mentalnog pada. Istraživanja iz Evrope pokazuju da se pamćenje, naročito verbalno, brže kvari nakon penzije. 

Kod mnogih se pogoršava sposobnost prisjećanja reči, dok apstraktno mišljenje ostaje manje pogođeno.

Starenje je neizbežno, ali sami odlučujemo kako ćemo ga dočekati

Penzija ne utiče isto na sve. Ljudi koji su imali zahtevnije poslove i snažnije vezivali identitet za karijeru često prolaze kroz oštriji pad. Oni koji su radili fizički ili rutinske poslove ponekad lakše prebrode prelaz, ali ni tada mozak nije pošteđen. 

Ako se penzija dogodi iznenada, zbog bolesti ili otkaza, efekti su još teži. Psihičko stanje može dodatno da se pogorša ako je penzioner finansijski nesiguran ili socijalno izolovan.

Međutim, penzija nije nužno početak propadanja. Ljudi koji unapred razmisle o tome kako će ispuniti dane nakon posla imaju veće šanse da zadrže mentalnu svežinu. Ključno je održati osećaj svrhe. Bilo da je to volontiranje, bavljenje hobijima, pisanje, učenje nečeg novog ili redovno vežbanje, svaki vid mentalnog i fizičkog angažovanja usporava starenje mozga.

Dizanje tegova u kasnijim godinama jača mišiće, kosti i um

Socijalna povezanost je presudna. Ljudi u penziji često gube svakodnevni kontakt s kolegama, što vodi u usamljenost. To može da se spreči ako se uloži trud u nova poznanstva i redovne susrete. Nije dovoljno samo gledati televiziju ili slušati radio. Razgovor, razmena mišljenja, zajedničke aktivnosti – to su stvari koje podstiču mozak da ostane aktivan.

Pronalaženje novog smisla i svrhe u životu od presudnog je značaja. Volonterski rad, angažovanje u lokalnoj zajednici, bavljenje kreativnim aktivnostima, učenje novih veština – sve to može doprineti očuvanju mentalnog zdravlja i sprečiti osećaj izolovanosti. Naravno, idealan slučaj je posvećivanje unucima, jer to donosi društvene kontakte i kontakte sa ljudima.

A druženje je od izuzetne važnosti. Redovno viđanje sa prijateljima, porodicom, učešće u grupnim aktivnostima, poput čitalačkih klubova ili kurseva jezika, može pomoći u održavanju mentalne agilnosti i sprečiti osećaj usamljenosti.

Zdravlje u zlatnim godinama: Zašto je vežbanje najbolji lek

Penzija je velika životna promena. Ako se u nju uđe nespremno, posledice po mentalno zdravlje mogu biti ozbiljne. Ali uz malo planiranja i spremnost na novu rutinu, ona može da bude vreme u kom se mozak ne gasi, već razvija u novim pravcima.

Zbog društveno-kulturnog konteksta kod nas, gde su porodične i društvene veze često snažno izražene, penzioneri mogu imati podršku koja je presudna za očuvanje dobrog mentalnog zdravlja. Porodična okupljanja i briga o unucima ne samo da održavaju društvene veze, već i pružaju osećaj ispunjenosti.

U suštini, penzija nije samo kraj radnog veka, već i prilika za novi početak. Priprema za ovu fazu života, kroz planiranje aktivnosti i društvene angažovanosti, može značajno umanjiti rizike i doprineti zdravijem i srećnijem životu u starosti.