Život sa Kronovom bolešću: Prepoznavanje i upravljanje simptomima
Kronova bolest je upalno stanje koje može zahvatiti bilo koji deo gastrointestinalnog trakta.
Zajedno sa ulceroznim kolitisom, Kronova bolest je jedna od dve glavne vrste zapaljenske bolesti creva. Predstavlja hronično, doživotno stanje koje se obično menja između perioda relativno stabilnih ili odsutnih simptoma (remisije) i perioda pojave simptoma koji mogu trajati danima, nedeljama ili čak mesecima.
Cilj lečenja je podstaći remisiju, a zatim povećati šansu da pacijenti ostanu u remisiji. Međutim, skoro svi sa Kronovom bolešću u nekom će trenutku doživeti upalu. Ako imate ovu bolest, važno je razumeti šta možete da učinite da smanjite rizik od pojave upale, da prepoznate simptome i da upravljate njima kada se oni dogode.
Praćenje simptoma pomaže u ranom prepoznavanju pojave Kronove bolesti
Upale se mogu pokrenuti raznim faktorima, uključujući promene u ishrani, nove lekove, infekcije i antibiotike, stres i promene osnovne bolesti. U nekim slučajevima se može identifikovati specifični okidač, ali u mnogim slučajevima okidač ostaje nepoznat.
Simptomi Kronove bolesti mogu veoma varirati. Neki uglavnom imaju bolove u trbuhu i proliv, dok drugi mogu imati nedostatak apetita, mučnine ili distenzije trbuha, a treći mogu imati manje specifične simptome, kao što su umor, bol u zglobovima, čir na ustima ili očne simptome.
Ključno je dobro razumevanje vaših početnih simptoma u remisiji i kako se vaša bolest manifestuje kada se aktivira. Postoje i aplikacije za pametne telefone poput: IBD tracker i myColitis, koje mogu pomoći pacijentima da bolje nadgledaju svoje stanje, terajući ih da prate stvari poput rada debelog creva, simptoma i uzimanja lekova. Crohn's Colitis Foundation razvila je alat za praćenje simptoma koji se jednostavno koristi. Ove vrste zapisa mogu vam pomoći da pružite svom gastroenterologu celovitiju sliku aktivnosti bolesti između kontrola.
Obratite se svom lekaru pri prvom znaku upale
Trebalo bi da se obratite svom lekaru ako mislite da imate pojavu upale kako bi mogli da testiraju da li je žarište posledica infekcije, ili da utvrde da li bi neki novi lek ili izloženost, poput nedavnih antibiotika, mogao da pokrene žarište. U nedostatku infekcije ili drugog reverzibilnog uzroka pojave upale, vaš gastroenterolog može preporučiti terapiju kortikosteroidima, bilo topikalno (primenjuje se na donjem crevu putem klistira ili supozitorija) ili sistemski (u celom telu).
Simptomi upale mogu takođe ukazivati na promenu reakcije vašeg tela na vaš trenutni tretman. Na primer, svake godine deo pacijenata koji uzimaju imunomodulator ili biološke lekove poput infliksimaba (Remicade) ili adalimunmaba(Humira) prestaje da reaguje na njihove lekove. Ponekad veliki odjek simptoma može značiti da ovi lekovi više ne deluju. Vaš lekar može obaviti testove kako bi potvrdio da je to slučaj i, ako je potrebno, prebaciti vas na drugi lek.
Promene u načinu ishrane i načinu života mogu pomoći u upravljanju Kronovom bolešću
Postoji nekoliko dodatnih mera koje možete preduzeti kako biste upravljali upalama kada se pojave.
•Izbegavajte NSAIL. Nesteroidni anti-inflamatorni lekovi (NSAIL) poput ibuprofena (Advil) ili naproksena (Aleve) mogu da naruše sposobnost gastrointestinalnog trakta da se zaštiti i zaceli i mogu da pokrenu upalu. Ako imate bolove, uzmite acetaminofen (Tilenol) umesto NSAIL-a.
•Odvikavanje od pušenja. Pušenje je snažan faktor rizika za nastajanje Kronove bolesti i može takođe pokrenuti upalu. Prestanak pušenja snažno je povezan sa manjim brojem reakcija, smanjenim potrebama za lekovima i smanjenim rizikom od operacije.
Ova tri koraka vam mogu olakšati ostavljanje duvana
•Smanjite stres. Iako stres direktno ne uzrokuje Kronovu bolest, on snažno utiče na simptome. Mnogi ljudi s Kronovom bolešću smatraju da redovna upotreba tehnika upravljanja stresom i smanjenje stresa mogu biti od pomoći. Oni mogu da uključuju meditaciju, duboko disanje, povratnu biofeed, jogu i kognitivnu bihevioralnu terapiju.
Stres i infekcije: Na koji način su povezani?
•Pojednostavite ishranu. Ne postoji specifična ishrana koja sprečava ili leči Kronovu bolest, ali možete otkriti određene namirnice koje pogoršavaju vaše simptome.
Tri jasne smernice za ishranu kojom čuvate zdravlje
Vođenje dnevnika o hrani može vam pomoći da uspostavite ove veze. Postoji i nekoliko opštih principa koji pomažu većini pacijenata da se osećaju bolje kada se osete simptome bolesti:
•Izbacite mlečne proizvode.
•Izbegavajte masnu i prženu hranu.
•Ograničite hranu koja sadrži mnogo vlakana, poput sirovog povrća i integralnih žitarica.
•Izbegavajte hranu koja obično izaziva gasove (pasulj, krstasto povrće).
•Ograničite svoju ishranu na dobro kuvano povrće.
•Smanjite kofein i alkohol. Oni mogu pogoršati simptome tokom upala.
Većina ljudi sa Kronovom bolešću u nekom će trenutku doživeti upalu, čak i ako uzimaju lekove prema upustvima. Pažljivo praćenje i praćenje simptoma svakog dana pomoći će vam da prepoznate ovu pojavu kada počne. Obavestite svog gastroenterologa o ponovnom otkrivanju upale i obavezno pratite preporuke za lekove i testove. Modifikacije ishrane i načina života takođe mogu pomoći u upravljanju upalama kada se one pojave.