Život u brzoj traci: Koliko nas zaista košta prekovremeni rad?

Prekovremeni rad donosi veću platu, ali zdravlje i sreća nemaju cenu

Na prvi pogled, dodatni sati na poslu i veća plata zvuče kao siguran put do boljeg života. Ali šta se krije iza tih produženih radnih dana i neprestane dostupnosti na telefonu? Stručnjaci već godinama upozoravaju da je cena ovakvog načina života previsoka, a posledice su često nepovratne.

Mnogi su prošli kroz isto iskustvo - život se pretvori u beskonačni niz radnih dana. Počne se sa sat vremena duže na poslu, pa dva, a onda to postane normalno. Ljudi veruju da će tako brže napredovati u karijeri. Na kraju mnogi završe na klinici zbog iscrpljenosti. Ovakvi slučajevi nisu usamljeni - sve više mladih profesionalaca u Srbiji pati od posledica prekomernog rada.

Lekari upozoravaju da telo šalje jasne signale upozorenja, koje često ignorišemo. U ordinacije dolaze pacijenti sa hroničnim bolovima u vratu i leđima, nesanicom i čestim glavoboljama. Uzrok je gotovo uvek isti - previše sati pred ekranom, stalni pritisak i premalo odmora.

Posebno zabrinjava uticaj prekovremenog rada na kardiovaskularni sistem. Istraživanja pokazuju da ljudi koji redovno rade više od 10 sati dnevno imaju 60% veći rizik od srčanih problema. Stres podiže nivo kortizola, krvni pritisak divlja, a organizam nema vremena za oporavak.

Aktuelno: Kako prepoznati mobing?

Mentalno zdravlje takođe plaća visoku cenu. Psiholozi sve češće sreću pacijente koji pate od takozvane "tihe depresije". To je stanje u kojem ljudi funkcionišu, ali ne žive. Idu na posao i izvršavaju obaveze, ali radost je nestala. Društveni život se sveo na minimum, a hobiji su davno zaboravljeni.

Porodični odnosi često prvi stradaju u ovoj trci s vremenom. Koliko god da je neko uspešan u karijeri, porodica se polako raspada. Deca viđaju roditelje samo vikendom, a često i tada moraju da rade. Novca ima, ali porodične veze slabe i pucaju.

Ali, zašto onda i dalje pristajemo na prekovremeni rad? Odgovor je složen - od straha od gubitka posla do društvenog pritiska i iluzije da više rada automatski znači bolji život. Međutim, brojke govore drugačije. Produktivnost značajno opada posle osmog sata rada, a kvalitet odluka se pogoršava sa umorom.

Korak do zdravlja: Vodič za izbor prave obuće

Prekovremeni rad je kao kreditna kartica za zdravlje - pozajmljujemo od budućnosti, ali kamata je ubilačka. Telo pamti svaki prekovremeni sat i pre ili kasnije ispostavlja račun.

Rešenje nije u potpunom odbacivanju dodatnog rada, već u pametnijem upravljanju vremenom i postavljanju granica. Kompanije koje su uvele fleksibilno radno vreme i ograničile prekovremeni rad beleže manje bolovanja, veće zadovoljstvo zaposlenih i - što je posebno zanimljivo - bolju produktivnost.

Na kraju, moramo sebi da postavimo iskreno pitanje: da li će nas za 20 godina više boleti propuštena unapređenja ili propušteni trenuci sa najbližima? Novac jeste važan, ali zdravlje - i fizičko i mentalno - nema cenu. A kada ga jednom ozbiljno narušimo, nikakva plata neće biti dovoljna da ga vrati.