filteri close
Objavljeno: 19.01.2021. Image source: Foto: Pixabay/lograstudio

Sa sve većom potrebom da smanjimo stres u našim životima, meditacija postaje sve popularnija.

Meditacija je možda drevna tradicija, ali se i dalje primenjuje u kulturama širom sveta kako bi se stvorio osećaj smirenosti i unutrašnje harmonije.

Iako je praksa povezana sa mnogim različitim verskim učenjima, meditacija se manje odnosi na veru, a više na promenu svesti, pronalaženje unutrašnjeg balansa i postizanje mira.

Ovih dana, sa većom potrebom da smanjimo stres usred našeg užurbanog rasporeda i zahtevnih života, meditacija postaje sve popularnija.

Iako ne postoji pravi ili pogrešni način meditacije, važno je pronaći praksu koja ispunjava vaše potrebe i dopunjuje vašu ličnost.

Postoji devet popularnih vrsta meditacije. Nisu svi stilovi meditacije odgovarajući za svakoga. Ove prakse zahtevaju različite veštine i način razmišljanja. Kako znati koja praksa je prava za vas?

1. Meditacija svestnosti

Meditacija svestnosti potiče iz budističkih učenja i najpopularnija je tehnika meditacije na Zapadu.

U meditaciji svesnosti, obraćate pažnju na svoje misli dok vam prolaze kroz um. Ne osuđujete misli niti se bavite njima. Jednostavno posmatrate i beležite sve obrasce.

Preopterećenost može biti i fizička i mentalna. Evo kako da prepoznate znake da trpite preveliko opterećenje i kako da se zaštitite od povreda i sindroma izgaranja

Ova praksa kombinuje koncentraciju sa svešću. Možda će vam biti korisno da se fokusirate na neki predmet ili na dah dok posmatrate bilo kakve telesne senzacije, misli ili osećanja.

Ova vrsta meditacije dobra je za ljude koji nemaju učitelja koji ih vodi, jer se lako mogu vežbati sami.

2. Duhovna meditacija

Duhovna meditacija se koristi u istočnim religijama, poput hinduizma i daoizma, i u hrišćanskoj veri.

Slično je molitvi u tome što razmišljate o tišini oko sebe i tražite dublju vezu sa svojim Bogom ili Univerzumom.

Eterična ulja se obično koriste za pojačavanje duhovnog iskustva. Popularne opcije su:

• tamjan
• smirna
• kadulja
• kedar
• sandalovina
• palo santo

Duhovna meditacija može se vežbati kod kuće ili u hramu. Ova praksa je korisna za one koji uspevaju u tišini i traže duhovni rast.

3. Fokusirana meditacija

Fokusirana meditacija uključuje koncentraciju koristeći bilo koje od pet čula.

Na primer, možete se usredsrediti na nešto unutrašnje, poput daha, ili možete uvesti spoljne uticaje koji će vam pomoći da usredsredite pažnju.

Pokušajte da izbrojite mala zrnca, slušate gong ili gledate u plamen sveće.

Pet stvari o kojima treba da vodite računa ako se suočavate sa anksioznošću na poslu

Ova praksa je teoretski jednostavna, ali početnicima može biti teško da u početku zadrže fokus duže od nekoliko minuta.

Ako vam um odluta, važno je da se vratite praksi i preusmerite se.

Kao što i samo ime govori, ova praksa je idealna za svakoga kome je potreban dodatni fokus u životu.

4. Meditacija pokreta

Iako većina ljudi pomisli na jogu kad čuje meditaciju pokreta, ova praksa može uključivati šetnju šumom, baštovanstvo, čigong i druge oblike kretanja.

To je aktivni oblik meditacije gde vas pokret vodi.

Meditacija pokreta dobra je za ljude koji pronalaze mir u akciji i radije puštaju svoje misli da lutaju.

5. Meditacija mantre

Meditacija mantre je istaknuta u mnogim učenjima, uključujući hinduističku i budističku tradiciju. Ova vrsta meditacije koristi ponavljajući zvuk da razbistri um. To može biti reč, fraza ili zvuk, poput popularnog „Om“.

Nije važno da li se vaša mantra govori glasno ili tiho. Posle izgovaranja mantre neko vreme, bićete oprezniji i u skladu sa svojim okruženjem. Ovo vam omogućava da iskusite dublje nivoe svesti.

Neki ljudi uživaju u mantra meditaciji jer im je lakše da se usredsrede na reč nego na dah. Ovo je takođe dobra praksa za ljude koji ne vole tišinu i uživaju u ponavljanju.

6. Transcendentalna meditacija

Transcendentalna meditacija je popularna vrsta meditacije. Ova praksa bila je predmet brojnih studija u naučnoj zajednici.

Prilagodljivija je od mantre meditacije, koristeći mantru ili niz reči koje su specifične za svakog praktičara.

Ova praksa je za one koji vole strukturu i ozbiljni su u održavanju prakse meditacije.

7. Progresivno opuštanje

Njen cilj je smanjenje napetosti u telu i uz primenu opuštanja.

Često ovaj oblik meditacije uključuje polako zatezanje i opuštanje jedne po jedne mišićne grupe u celom telu.

U nekim slučajevima vas može podstaći i da zamislite nežni talas koji prolazi kroz vaše telo kako bi oslobodio bilo kakvu napetost.

Ovaj oblik meditacije često se koristi za ublažavanje stresa i opuštanje pre spavanja.

8. Meditacija ljubavi i dobrote

Meditacija ljubavi i dobrote koristi se za jačanje osećaja saosećanja, ljubaznosti i prihvatanja prema sebi i drugima.

To obično uključuje otvaranje uma za primanje ljubavi od drugih, a zatim slanje niza dobrih želja voljenima, prijateljima, poznanicima i svim živim bićima.

Budući da je ova vrsta meditacije namenjena promovisanju saosećanja i ljubaznosti, možda je idealna za one koji osećaju bes ili nezadovoljstvo.

9. Meditacija vizuelizacije

Meditacija vizuelizacije je tehnika fokusirana na poboljšanje osećaja opuštenosti, mira i smirenosti vizualizacijom pozitivnih scena ili slika.

Uz ovu praksu, važno je živo zamisliti scenu i koristiti svih pet čula kako biste dodali što više detalja.

Evo kako da se suočite sa anksioznošću u vreme koronavirusa

Drugi oblik meditacije vizuelizacije uključuje zamišljanje sebe kako uspevate u postizanju određenih ciljeva, koji je namenjen povećanju fokusa i motivacije.

Mnogi ljudi koriste meditaciju vizuelizacijom da bi poboljšali svoje raspoloženje, smanjili nivo stresa i promovisali unutrašnji mir.

Kako započeti sa meditacijom?

Najlakši način da započnete je da mirno sedite i fokusirate se na dah. Stara zen izreka kaže: „Trebalo bi sedeti u meditaciji 20 minuta svakog dana - osim ako niste previše zauzeti. Tada bi trebalo da sedite sat vremena “.

Šalu na stranu, najbolje je započeti sa  5 ili 10 minuta meditiranja, i kasnije povećavati.

Zašto je meditacija korisna?

Meditacija može pomoći kod :

sniženju krvnog pritiska
• smanjenju anksioznosti
• smanjenju bola
• olakšanju simptoma depresije
• poboljšanju spavanja

Bez obzira da li su blagodati anegdotske ili naučno dokazane, oni koji prate svakodnevnu meditacionu praksu uvereni su u njen pozitivan uticaj na njihov život.