Alarmantno otkriće za žene: Tamponi sadrže opasne metale

Da li su vaši tamponi bezbedni? Stručnjaci traže reviziju standarda

Proučavanje prednosti i mana različitih higijenskih proizvoda zahteva solidno znanje o rizicima i koristima koje svaki od njih nosi. Po prvi put, istraživači su merili koncentracije raznih metala u tamponima, otkrivajući zabrinjavajuće nivoe nekoliko toksičnih tipova, uključujući olovo, za koje ne postoji bezbedan nivo izloženosti.

Zidovi ljudske vagine obloženi su tkivom koje je vrlo apsorptivno i ima potencijal da upije nečistoće – poput metala – koje bi cirkulisale u krvotoku bez filtriranja kroz jetru.

Dakle, bilo šta što ide unutra mora biti pažljivo razmotreno, uključujući higijenske predmete poput tampona. Do 86 procenata osoba koje menstruiraju u SAD koriste tampone za apsorpciju menstrualne krvi.

Reproduktivni organi su važni za zdravlje uma, pogotovo kasnije u životu

"Uprkos ovom velikom potencijalu za zabrinutost po javno zdravlje, vrlo malo istraživanja je urađeno kako bi se merili hemikalije u tamponima. Koliko nam je poznato, ovo je prvi rad koji meri metale u tamponima," kaže Dženi Širston, ekološki epidemiolog sa Univerziteta Kolumbija u SAD.

"Zabrinjavajuće, pronašli smo koncentracije svih metala koje smo testirali, uključujući toksične metale kao što su arsen i olovo."

Istraživački tim koristio je masenu spektrometriju kako bi procenio koncentracije 16 različitih metala u 30 tampona iz 14 različitih brendova, iz 18 različitih linija proizvoda. Proizvođači, brendovi i linije proizvoda nisu eksplicitno navedeni u studiji, iako se tvrdi da su proizvodi kupljeni iz UK, SAD i Evrope.

Tim je pronašao merljive koncentracije svih metala koje su testirali: arsen, barijum, kalcijum, kadmijum, kobalt, hrom, bakar, gvožđe, mangan, živu, nikal, olovo, selen, stroncijum, vanadijum i cink.

Najalarmantnije su bile prisutnosti olova, sa prosečnom koncentracijom od 120 nanograma po gramu tampona; kadmijuma, sa 6.74 nanograma po gramu; i arsena, sa 2.56 nanograma po gramu.

Koncentracije olova bile su više u neorganskim tamponima, ali organski tamponi su imali veće nivoe arsena.

Kakvi su medicinski rizici za žene posle 40. godine života?

Bez obzira na poreklo tampona, brend ili to da li su organski, nijedan od testiranih nije se izdvojio po konzistentno nižim nivoima metala.

Svi ovi metali verovatno su uneseni u proizvod kroz poljoprivredne i proizvodne procese – na primer, biljke korišćene za proizvodnju pamuka, rajona ili viskoze koje se koriste u apsorptivnim jezgrima tampona mogu upiti metale iz pesticida, đubriva i otpadnih voda u zemljištu. Alternativno, vlakna mogu pokupiti hemikalije iz pigmenata ili antibakterijskih agenasa kasnije u proizvodnom procesu.

Iako su neki prirodno prisutni metali očekivani i prihvaćeni, ovi rezultati sugerišu da tamponi mogu povećati ličnu izloženost potencijalno nesigurnim nivoima metala.

"Iako su toksični metali sveprisutni i izloženi smo niskim nivoima u bilo kom trenutku, naša studija jasno pokazuje da su metali takođe prisutni u menstrualnim proizvodima i da žene mogu biti pod većim rizikom od izloženosti koristeći ove proizvode," kaže izotopni geohomist Katrin Šiling, takođe sa Univerziteta Kolumbija.

Istraživači napominju da nedostaju podaci o apsorpciji hemikalija kroz zidove vagine uopšte, pa nije jasno da li ovi metali mogu izaći iz tampona i ući u tkivo, te će biti potrebna dalja istraživanja kako bi se utvrdilo da li to ima neke negativne zdravstvene efekte.

Međutim, postavlja se pitanje da li su standardi bezbednosti za higijenske proizvode potrebni reviziji – istraživači tako misle.

"Zaista se nadam da će proizvođači biti obavezni da testiraju svoje proizvode na metale, posebno na toksične metale," kaže Širston.

"Bilo bi uzbudljivo videti da javnost traži ovo, ili da traži bolje označavanje tampona i drugih menstrualnih proizvoda."

Ovo istraživanje je objavljeno u Environmental International.