Biologija i zdravlje: Zašto žene i muškarci nisu jednaki pred bolešću

Kad hormoni i geni stvaraju zdravstvenu nejednakost

Da ste ikada sedeli u čekaonici lekara specijaliste za multiplu sklerozu, primetili biste jednu upečatljivu stvar – većina pacijenata su žene. Isto važi i za klinike za migrenu, ordinacije reumatologa koji leče lupus ili čekaonice hematologa koji se bore sa anemijom. Ova nesrazmera nije slučajna, niti je rezultat toga da žene više brinu o svom zdravlju. Krije se u složenoj mreži bioloških faktora koji se nalaze u srži naše polne različitosti.

Estrogen i testosteron nisu samo zaduženi za razvoj sekundarnih polnih karakteristika – oni duboko utiču na rad našeg imunog sistema. Ženski imuni sistem je evolucijski podešen da bude izuzetno efikasan, što je verovatno povezano sa potrebom za zaštitom fetusa tokom trudnoće i prenošenjem imuniteta novorođenčetu. U normalnim okolnostima, ova pojačana zaštita je prednost. Međutim, ponekad isti taj mehanizam može da se okrene protiv sopstvenog tela.

Kada se to dogodi, nastaju autoimune bolesti. Lupus, reumatoidni artritis, Hašimotov tiroiditis i multipla skleroza su samo neki od primera gde imuni sistem počinje da napada sopstveno tkivo. Estrogen dodatno podstiče ovaj proces, dok testosteron deluje umirujuće na imunološku reakciju. Ova hormonska razlika je jedan od glavnih razloga zašto žene čine čak 80% svih pacijenata sa autoimunim oboljenjima.

Kako razlikovati migrenu od drugih vrsta glavobolja?

Hormoni utiču i na krvne sudove i nervni sistem, što dovodi do još jedne bolesti koja nesrazmerno pogađa žene – migrene. Ova vrsta glavobolje nije običan bol u glavi; ona može da bude onesposobljavajuća i često je prate mučnina, preosetljivost na svetlo i zvuk. Tri puta više žena pati od migrena nego muškaraca, a uzrok opet leži u estrogenu.

Nagli pad nivoa estrogena, posebno neposredno pre menstruacije, može da izazove dilataciju krvnih sudova i neravnotežu u neurotransmiterima. Mnoge žene primećuju jasan obrazac – migrene se javljaju ili pogoršavaju nekoliko dana pre menstruacije. Tokom trudnoće, kada su nivoi estrogena stabilni, mnoge žene doživljavaju smanjenje učestalosti migrena, što dodatno potvrđuje hormonsku povezanost.

Krv i gvožđe pričaju još jednu priču o polnim razlikama. Mesečni gubitak krvi tokom reproduktivnog perioda žene ima svoju cenu – konstantnu potrebu za obnavljanjem zaliha gvožđa. Svaki mesec, žena gubi između 15 i 20 miligrama ovog dragocenog minerala kroz menstruaciju. Kada se tome dodaju povećane potrebe tokom trudnoće i dojenja, nije iznenađujuće što je anemija zbog nedostatka gvožđa dvostruko češća kod žena.

Stres može da bude okidač za autoimune bolesti

Genetika dodatno komplikuje stvari. Žene poseduju dva X hromozoma, dok muškarci imaju X i Y. Iako se jedan X hromozom kod žena delimično deaktivira u procesu poznatom kao "lionizacija", neki geni ipak ostaju aktivni na oba hromozoma. Neki od tih gena utiču na imunološki odgovor, što dodatno doprinosi polnim razlikama u autoimunim bolestima.

Razumevanje ovih bioloških temelja nije samo akademsko pitanje – ono ima praktične implikacije za prevenciju i lečenje bolesti. Na primer, mnoge žene sa migrenom mogu značajno da smanje učestalost napada ako nauče da prepoznaju svoj jedinstveni obrazac hormonskih fluktuacija i prilagode svoju ishranu, spavanje i fizičku aktivnost u kritičnim periodima.

Slično tome, žene sa povećanim rizikom od anemije mogu da uvedu preventivne mere – konzumiranje hrane bogate gvožđem, kombinovanje takve hrane sa vitaminima C koji poboljšavaju apsorpciju, ili uzimanje suplemenata u periodima povećanih potreba.

Psihijatrijski problemi kao rani znaci multiple skleroze: Šta treba da znate?

Medicina dugo nije obraćala dovoljno pažnje na ove polne razlike, često dizajnirajući studije i protokole lečenja zasnovane primarno na muškim subjektima. Srećom, to se menja. Sve više medicinskih istraživanja sada uzima u obzir polne razlike, što vodi ka bolje prilagođenim tretmanima i preciznijim dijagnostičkim protokolima.

Za žene, ova znanja nisu razlog za zabrinutost, već izvor moći. Kada razumemo kako naša jedinstvena biologija utiče na naše zdravlje, možemo bolje da se pripremimo i zaštitimo. Možemo da prepoznamo rane znakove, potražimo odgovarajuću pomoć i prilagodimo svoj životni stil da bismo smanjili rizike.

Konačno, ove biološke razlike podsećaju nas na važnu činjenicu – jednakost ne znači identičnost. Muškarci i žene zaslužuju jednaka prava i mogućnosti, ali njihove zdravstvene potrebe mogu biti fundamentalno različite. Priznavanje i uvažavanje tih razlika nije korak unazad za ravnopravnost, već korak napred za zdravlje svih.