Bolnice u Srbiji pune zbog misterioznog virusa!

Više od 10.000 ljudi hospitalizovano

Pacijenti se ovih dana sve češće obraćaju lekarima zbog simptoma poput kašlja, bola u grlu, promuklosti, povišene temperature i bolova u mišićima, što su tipični znaci gripa. 

Sa početkom drugog polugodišta i vraćanjem dece u škole, očekuje se jači udar gripa. Ove godine, gripu prate i veći broj slučajeva velikog kašlja i kovida.

U čekaonicama domova zdravlja, pacijenti prijavljuju simptome virusnih infekcija, ali retko saznaju koji virus imaju, jer se obavljaju testiranja uglavnom samo na kovid. 

U Srbiji je prve nedelje januara zabeleženo preko 8.500 pacijenata sa bolešću sličnom gripu, a broj se sledeće nedelje popeo na skoro 10.000.

Epidemiolozi smatraju da je ovaj broj pacijenata očekivan i sličan je onome iz istog perioda prošle godine. 

"Očekivana je ova brojka u poređenju sa istim periodom prošle godine, što znači da sezona teče uobičajeno. Grip je trenutno najdominantniji virus, mada ima i slučajeva kovida i respiratornog sincicijalnog virusa u manjoj meri", izjavila je dr Milunka Milinković, epidemiolog iz Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut".

Ministarka zdravlja Danica Grujičić naglašava značaj maski i vakcinacije u ublažavanju novog epidemijskog talasa. Srbija je krajem septembra prošle godine nabavila više od 360.000 doza vakcina protiv gripa.

"Najbolje je vreme da se vakcina primi pred početak sezone, ali još uvek nije kasno," poručuju iz Batuta.

Dr Milinković dodaje da se svake sezone dešavaju manje promene u virusima gripa, što onemogućava dugotrajan imunitet. 

"Svi su osetljivi na virus gripa, a svake sezone dolazi do sitnih promena zbog kojih ne postoji dugotrajan imunitet", objašnjava ona. Do sada je utrošeno oko 300.000 od 400.000 uvezenih doza vakcina, što pokriva pet odsto populacije.

Epidemijski talas gripa dostiže vrhunac u februaru, što nije karakteristično samo za Srbiju, već i za druge evropske zemlje. Institut Batut je saopštio da je aktivnost virusa gripa srednjeg intenziteta, sa najvećim brojem oboljenja kod dece do 14 godina. Potvrđeni su tipovi virusa A(H1)pdm09, A(H3) i B.

Lekari podsećaju da je vakcinacija najbolja zaštita od gripa i da je potrebno vreme od dve do tri nedelje nakon vakcinacije da se stekne imunitet, koji traje između šest i 12 meseci. Vakcine su efikasne u različitim uzrastima i smanjuju mogućnost komplikacija kod obolelih.

Simptomi gripa uključuju povišenu temperaturu, bolove u mišićima, slabost, malaksalost, bolove u zglobovima i kašalj. Trajanje virusa je od pet do sedam dana. Kod starijih, hroničnih bolesnika i osoba sa oslabljenim imunim sistemom, virusna infekcija može dovesti do bakterijskih komplikacija kao što su bakterijska upala pluća, upala uha i sinusa kod dece.

Ako kašalj traje duže od dve nedelje, preporučuje se testiranje na pertusis zbog povećanja slučajeva velikog kašlja, koji izaziva bakterija Bordatela pertusis.

Izvor: Euronews Srbija