Borba sa vagom: Zašto idealna kilаža nije samo broj

Stručnjaci Batuta upozoravaju da zdravlje nije samo pitanje kilograma

Idealna telesna težina često se pominje kao ključni faktor zdravog života. Ljudi su opsednuti brojkama na vagi i često traže formulu koja će im reći koliko tačno treba da teže. Ipak, da li takva formula zaista postoji ili je sve to samo mit?  

Prema preporukama Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, ne postoji univerzalna težina koja važi za sve. 

Stručnjaci ističu da je telesna masa samo jedan od pokazatelja zdravlja i da je važnije posmatrati opšte stanje organizma, nivo telesne masnoće i fizičku spremnost, nego se oslanjati isključivo na broj na vagi. 

Postoji zdrava gojaznost? Stručnjaci kažu da je moguće!

U medicini postoji više načina za određivanje poželjne telesne težine, a najčešće se koristi indeks telesne mase (BMI). On se računa deljenjem telesne mase u kilogramima sa kvadratom visine u metrima. Prema ovoj računici, postoji opseg vrednosti koji se smatra normalnim, dok vrednosti ispod ili iznad ukazuju na pothranjenost ili gojaznost.

Međutim, BMI ne uzima u obzir sastav tela, što može dovesti do pogrešnih zaključaka. Mišićno tkivo je teže od masnog, pa osoba sa većim udelom mišića može imati povišen BMI, a da pritom nije gojazna.  

Pored BMI metode, stručnjaci se oslanjaju i na druge pokazatelje zdravlja, kao što su procenat telesne masti, obim struka i odnos mišićne mase. Ovi faktori pružaju precizniji uvid u telesnu konstituciju pojedinca i rizike povezane sa viškom ili manjkom kilograma. Na primer, visok procenat masnog tkiva u predelu stomaka povećava rizik od kardiovaskularnih oboljenja, dijabetesa tipa 2 i drugih metaboličkih poremećaja. 

Vaš obim struka je mera vašeg rizika od srčanih bolesti

Na telesnu težinu ne utiče samo način ishrane, već i genetika, hormoni i metabolizam. Neki ljudi prirodno imaju brži metabolizam i lakše sagorevaju kalorije, dok drugi teže gube na težini čak i kada unose manje hrane. 

Osim toga, stres, manjak sna i hormonalne promene mogu izazvati fluktuacije u telesnoj masi, bez obzira na način ishrane i fizičku aktivnost.  

Društveni ideali lepote dodatno komplikuju percepciju telesne težine. Mediji i društvene mreže često promovišu nerealne standarde, a mnogi ljudi podležu pritisku da dostignu određeni broj kilograma, iako to možda nije realno za njihovu građu. 

Ovako nametnuti ideali mogu voditi ka nezdravim dijetama i poremećajima u ishrani, što dugoročno šteti zdravlju.  

Prava idealna telesna težina nije univerzalna i ne može se svesti na broj na vagi. Kako preporučuje Batut, zdrav odnos prema telu podrazumeva uravnoteženu ishranu, umerenu fizičku aktivnost i stabilan emocionalni odnos prema hrani i svom izgledu.

Da li radi povremeni post, vrlo popularna alatka za mršavljenje?

Važno je slušati svoje telo i uskladiti životne navike sa sopstvenim potrebama, umesto da se slepo prati neka "propisana" težina.  

Umesto opsesije kilogramima, fokus treba da bude na opštem zdravlju i kvalitetu života. Zdrava telesna težina je ona pri kojoj se osećamo dobro, imamo dovoljno energije za svakodnevne aktivnosti i ne ugrožavamo svoje zdravlje.