filteri close
Objavljeno: 20.09.2020. Image source: frolicsomepl/Pixabay

Šta treba jesti, kako se pravilno meri pritisak i sve što treba da znate o bolesti od koje pati ogroman broj ljudi...

Gotovo da ne postoji kuća u Srbiji a da ne poseduje aparat za merenje pritiska. Visok ili nizak pritisak, koji je opasniji? Kako da znamo koji da lečimo, kada je momenat da zatražimo pomoć lekarae za lekara? Na ova pitanja u emisiji RTS Ordinacija, odgovarao je internista i kardiolog dr Nebojša Tasić.

"Jedino aparati za 24-časovno merenje krvnog pritiska daju pravu dijagnozu, to su holteri. Pritisak varira tokom dana i noći. Ljudi kada dođu u ordinaciju često imaju povišen pritisak i ta pojava je u narodu poznata kao ’hipertenzija belog mantila’", kaže dr Tasić.

A koje vrednosti smatramo "normalnim"?

"Za pritisak 120 sa 80 kažemo da je to idealna vrednost, ali i on se menja. U mladosti su te vrednosti 120-80 normalne, kod osoba preko 50-60 je normalan između 130-135 sa 80-85 do tzv ’magične granice’ što je 140 sa 90. To je preko dana, noću je 130 sa 80 neka ’normalna’ vrednost u tim godinama. Puno stvari ga određuje i menja i zato je on misteriozan, teško ga je kontrolisati jer različiti faktori i sistemi organizma utiču na njega", kaže i naglašava da je važno naći svog lekara, verovati mu i lečiti se na pravi način.

Kako se pravilno meri krvni pritisak?

Obe noge moraju da su opuštene, da dodiruju pod, da postoji oslonac na leđima, da je telo u opuštenom položaju nekih 5-10 minuta pre samog merenja. Ruka mora da ima stabilnu poziciju i oslonac, da je položena na sto npr. Manžetna se postavlja tako da stoji jedan prst iznad lakatnog prevoja. Mora se proveriti i da li crevo ima neku prepreku.

Znamo svi, a sad i nauka potvrđuje: Svađe SKRAĆUJU život!

Obično je akcenat na problemu povišenog krvnog pritiska, ali šta da rade osobe koje pate od sniženog? Da li kafa i voda pomažu ili odmažu?

"Daleko manji broj ljudi, pogotovo žena ima nizak krvni pritisak i on nije toliko opasan. Povišeni je trenutno ono što je najopasnije u savremenoj civilizaciji i od čega umiru hiljade i hiljade ljudi. Nizak pritisak daje jaču simptomatologiju - malaksalost, vrtoglavica, pospanost, bezvoljnost... Ali za krvne sudove je mnogo povoljnije nego povišen pritisak", kaže uz napomenu da se ovaj problem najčešće ne leči lekovima, a medikamenti se daju samo u ekstremnim slučajevima, kada neko ima ektremno niske vrednosti, kao na primer 20 donji krvni pritisak. Tada je ugrožena cirkulacija u mozgu. Hladna supa, kafa, čaj jesu najbolji način da se podigne pritisak, ali to ne smete učiniti ukoliko nemate aparat da ga prethodno izmerite".

Ova hrana čuva srce i krvne sudove (I deo)

Upozorio je i na jednu veliku opasnost, a koje ljudi najčešće nisu svesni.

"Nemojte da mislite da ako imate 200 sa 120, a vi se osećate dobro, da je to normalno. To intenzivno uništava organizam i skraćuje životni vek".

Krvni pritisak je često reakcija na uzbuđenje, fizičku aktivnost, koja neretko ga i snižava, hrana pogotovo.

Koliko alkohol šteti?

"Kod alkohola je sledeća situacija, male količine mogu sniziti krvni pritisak, jer širi krvne sudove, ali retko ko se zadrži na jednoj čašici. Dugotrajno konzumiranje alkohola, piva, rakije i vina, bilo koje vrste, vrlo štetno utiče na organizam."

Jako je važno da regulišete krvni pritisak, evo i kako

Doktor kaže i da je zabluda da su stres i nervoza najveći uzročnici variranja krvnog pritiska, tu je hrana, unos različitih vrsta tečnosti, genetika, pol, starost i još mnogo drugih faktora.

Šta dovodi do jednog, a šta do drugog, i kako da ih sprečimo?

"Povišen krvni pritisak je bolest krvnih sudova. Svi mi od 20 godina pa nadalje imamo aterosklerozu, stvrdnjavanje krvnih sudova. Povišen pritisak je posledica tog stvrdnjavanja. Sprečićemo je ako kontrolišemo sve faktore rizika, prvenstveno duvan koji je najveći neprijatelj krvnog pritiska."

Naglašava i da je jako važno da ljudi znaju koliko duvan škodi.

"Svi koji kukaju da imaju nizak pritisak u jednom trenutku života, nakon akumulacije faktora rizika, ne baš preko noći ali u par nedelja, dožive naglu promenu. Ogroman broj pacijenata se javlja koji su po 30 godina imali 90 sa 60, a sada odjednom imaju 180 sa 90. I to nije došlo naglo, to se skupljalo. Ogromna većina su bili pušači, imali ogromno povišene masnoće u krvi koje ne daju simptome, nego se ljudi osećaju normalno... Masnoća u krvi, duvan, genetika, fizička neaktivnost, šećerna bolest, stres, kombinacija svih tih faktora utiče ne samo na visinu krvnog pritiska, već i na posledice. Povišen krvni pritisak je veliki faktor rizika i širok je dijapazon onoga što se može desiti. Uzimanje redovno terapije je najvažnija stvar i tako spasavate svoj život", kaže on.

VAŽNO: Kako da sami kontrolišete krvni PRITISAK?

Ljudi koji imaju hipertenziju često se pitaju šta da jedu kako bi pritisak držali u normali.

"Prvo da obrnemo, prvo ide dijeta i nefarmakološko lečenje, fizička aktivnost... Osobe sa hipotenzijom mogu i treba da jedu slanije. Osobe koje imaju hipertenizuju, suprotno, njima je zabranjeno da jedu slanu hranu, odnosno da je ne dosoljavaju. Da upozorim, naša hrana je spremljena već s puno soli, posebno konzervisana. Treba izbegavati masno, začinjeno, ljuto... Te opšte preporuke su dobre, ali treba otići kod lekara i dobiti ličnu dijetu. Često čujemo jedite avokado, on je super, ali ovo je Srbija... Treba da imate ličnu dijetu koja odgovara vama i vašem zdravlju", kaže dr Tasić.

Šta je najvažnije?

"Broj jedan, redovno merite pritisak, broj dva imajte poverenja u vašeg lekara, broj tri – pratite vaše masnoće, jedite adekvatnu hranu koju vam prepiše lekar", kaže i dodaje da su aktivnost, redovno vađenje krvi po uputu lekara, i pokušajte ako već ne možete da izbegnete stres da se družite sa prijateljima i finim ljudima", zaključuje dr Tasić.

Izvor: RTS Ordinacija