Jako je važno da regulišete krvni pritisak, evo i kako

Od ključne je važnosti da krvni pritisak bude u granicama normale

Krvni pritisak je sila kojom cirkulišuća krv deluje na jedinicu površine krvnog suda, a koja nastaje usled kontrakcija srca i potiskivanja krvi kroz kardiovaskularni sistem. Tako kaže medicina, ali šta to znači u praksi. Veoma je važno održavati normalne nivoe pritiska radi zdravijeg funkcionisanja organizma.

Pre nego što pređemo na merenje i razumevanje, treba reći da je krvni pritisak vrlo individualna stvar i zavisi od uzrasta i građe tela, ali i od doba dana i drugih faktora. Šta je za nekoga visok pritisak, za drugog može biti normalan.

A zašto je važno regulisati pritisak krvi? Visok pritisak se naziva hipertenzija i to je jedan od tri osnovna faktora koronarnih srčanih bolesti (uz pušenje i gojaznost). U komplikacije izazvane hipertenzijom spadaju i otkazivanje bubrega, moždani udar, demencija, oštećenje vida i druga sistemska oboljenja.

Procenjuje se da svaka peta osoba ima povišeni krvni pritisak, ali da čak trećina njih nije toga ni svesna.

Nizak krvni pritisak naziva se hipotenzija i definiše se kao vrednost krvnog pritiska koja je niža od normale za osobu kojoj se meri u određenim uslovima. Za sada ne postoji jasan konsenzus da li je hipotenzija ozbiljna bolest koja zahteva lečenje, ali njeni simptomi svakako mogu biti jako neprijatni i narušiti svakodnevno funkcionisanje organizma. To su poremećaj sna, vrtoglavica, nesvestice, umor, anksioznost, depresija, znojenje, jako lupanje srca…

Zato je važno kontrolisati pritisak, ali – kako se to radi?

Pritisak se izražava u dve vrednosti: gornji (sistolni) i donji (dijastolni). Ovo se radi jer pri svakom izbacivanju krvi iz leve srčane komore pritisak raste, a polako opada u periodu između dve kontrakcije, kada se krv uliva iz pretkomora u komore i srce priprema za novu kontrakciju.

Vrednosti dobijene merenjem pomoću različitih instrumenata odnose se na pritisak u krvnim sudovima na nivou srca, jer on nije isti u svim delovima tela.

Postoje dva osnovna metoda merenja pritiska: invazivni i neinvazivni. Invazivni metodi su znatno precizniji i pouzdaniji, ali se zbog svog karaktera retko primenjuju na ljudima i uvek se obavljaju u medicinskim uslovima.

Za neinvazivnu metodu koristi se više uređaja. Najčešći je onaj sa standardnim manometrom i stetoskopom. Svi ste verovatno na taj način merili pritisak, a vrednost dobijena merenjem ovim aparatom ne odstupa više od 10 odsto od stvarnih vrednosti. Mana ovakvog merenja pritiska je što je za korišćenje ovog aparata potrebna obuka.

Druga rasprostranjena metoda je merenje pomoću digitalnih aparata, koji su krajnje jednostavni za upotrebu. Oni se stave na zglob i sami obave posao, dok se rezultati prikažu na ekranu, najčešće uz puls. Prednost je to što su ovi aparati lako dostupni i ne zahtevaju obuku, ali loša strana je što imaju veću mogućnost za grešku.

E sad, koje su vrednosti normalne vrednosti?

Obično se smatra da je „normalan“ pritisak 120 gornji i 80 donji, odnosno nešto niže od toga, 117/76. Međutim, ono što je normalno za jednu osobu, ne mora biti normalno i za drugu osobu iste starosti, jer neko drugi ima drugu građu tela. To fiziološko stanje ne mora biti bolest.

Svoj normalan pritisak možete utvrditi uz pomoć lekara, ali mi ćemo vam preneti neke okvirne vrednosti.

NORMALAN: Malo manje od 120 za gornji i manje od 80 za donji

POVIŠEN: 120-129 gornji i manje od 80 donji.

VISOKI KRVNI PRITISAK, PRVA FAZA: 130-139 gornji, 80-89 donji.

VISOKI KRVNI PRITISAK, DRUGA FAZA: 140 ili više gornji, 90 ili više donji.

HIPERTENZIVNA KRIZA (ODMAH SE OBRATITE LEKARU): Više od 180 gornji i više od 120 donji.

Važno je dakle proveriti pritisak i ako je potrebno promeniti navike i držati ga pod kontrolom. Bolje je uvek da se to uradi na vreme ili da se „uhvati“ odmah na početku promena. Treba da slušate savet i terapiju lekara i da ne odstupate od propisane terapije.

Ako nemate terapiju ili ste na ivici, ili želite da preventivno napravite promene, postoji nekoliko smernica koje možete da pratite:

• Aktivirajte se fizički. Nagradite sebe i svoje telo sa 30 minuta dnevno da budete aktivni. Možete i svoje vežbanje podeliti u dva puta po 15 minuta ili tri puta po 10 i imaćete koristi od toga. Početak vežbanja i kontrolisanje ishrane daju mnoge dobrobiti za telo i um i čine sjajnu sinergiju.
• Jedite pametnije. Odredite sebi način ishrane sa mnogo povrća i voća, izbegavajte masnu hranu, birajte manje masno meso, zrnevlje i mahune. Ograničite zaslađenu hranu i piće, izbegavajte ili izbacite slatkiše. Izbegavajte prženu ili pohovanu hranu.
• Regulišite telesnu težinu. Ako ste gojazni ili imate višak kilograma, čak i vrlo malo gubljenje kilaže može da spreči visok pritisak krvi.
• Prestanite da pušite. Svaki put kada se zapali cigareta, krvni pritisak se privremeno povisi.
• Izbegavajte preslanu hranu. Ograničite količinu soli koju unosite svakoga dana i ograničite ili izbegavajte hranu koja ima previše soli, kao što je pica, suvo meso, supa, hleb i druge testenine, sendviči, pljeskavice i drugi roštilj.    

Iako deluje da su ovo krupne promene, one ne moraju biti takve, a drastično popravljaju vaše zdravlje. Osim toga, slobodno potražite nekoga u svojoj okolini ko ima povišen pritisak i raspitajte se o njihovim iskustvima iz prve ruke.