Da li je kafa zaista štetna po zdravlje?

Decenijama slušamo o opasnostima kafe po telo, ali da li je sve zaista tako? Evo šta kaže savremena nauka.

Za mnoge ljude ritual ispijanja kafe je jedan od najvažnijih rituala u životu. Počev od jutarnje (sa bližnjima), preko radne, popodnevne sa komšilukom ili napolju – hteli mi to da priznamo ili ne, kafa je sastavni deo našeg života.

U isto vreme, decenijama slušamo da kafa nije dobra za zdravlje, ali ljudi nisu odustajali od čarobnog napitka. Na sreću, ispostavilo se, jer nauka u poslednje vreme donosi sasvim drugačiju sliku o posledicama kafe na telo.

Lekari su godinama govorili da pijenje kafe povećava rizik od bolesti srca i sprečava rast tela. Medicinski profesionalci su se brinuli da ljudi ne postanu zavisni o pića sa mnogo kofeina, koji donosi energiju. Osim toga, postojale su brige da kada oštećuje digestivni trakt i da pomaže nastajanju čireva, gorušice i drugih problema.

Svi ovi zaključci napravljeni su na osnovu decenijama starih istraživanja koja su poredila one koji piju kafu i one koji ne piju kafu. Ispitivana su brojna pitanja, uključujući i probleme sa srcem i smrtnost. Ispadalo je nekako da „kafedžije“ uvek prolaze gore.

Ispalo je, međutim, da kafa nije krivac. Ove studije nisu uzimale u obzir druge faktore koji doprinose lošem zdravlju, kao što su pušenje, pijenje alkohola i nedostatak fizičke aktivnosti. Ako ljudi koji piju kafu imaju i druge rizične faktore, oni nisu uzimani u obzir prilikom donošenja zaključka. To je klasična razlika između korelacije (povezanosti) i kauzalnosti (uzročnika).

To je dovelo do novih istraživanja, a jedno od njih otkrilo je da za odrasle ljude nema opasnosti, niti štetnih posledica u ispinjanju čak četiri kafe od 0,25 litara dnevno. Prevedeno u kofein, to je oko 400 miligrama dnevno. Prosečna doza espresa sadrži oko 65 miligrama. Dakle, litar kafe dnevno nije štetan po zdravlje odraslih osoba, uz ogradu da, naravno, nema drugih zdravstvenih problema.

A da li je kafa dobra po zdravlje?

To je već drugo i kompleksno pitanje. Postoje studije koje pokazuju da kafa dodatno smanjuje rizik od razvijanja dijabetesa (uz ishranu i redovno vežbanje) zahvaljujući sastojcima u  kafi koji mogu da utiču na nivoe hormona u metabolizmu.

U velikom istraživanju u koje su bile uključene desetine hiljada ljudi, otkriveno je da ljudi koji piju od dve do četiri šolje kafe dnevno imaju manji rizik od dobijanja moždanog udara. To bi možda moglo biti zbog uticaja kafe na krvne sudove: pošto ih čini savitljivim i zdravim, to smanjuje rizik od ateroskleroze, koja izaziva i druge probleme.

Neka vrlo skora istraživanja pokazuju da kafa umanjuje rizik od razvijanja kamenja u žučnoj kesi.

Postoje, naravno, i štetne strane. Najveća od njih je verovatno razvijanje zavisnosti, kao što svi verovatno znate. Ipak, ova zavisnost nije ni blizu one koja se razvija od raznih opijata. Simptomi „skidanja“ su glavobolja, nervoza i druge neprijatne stvari, oni ipak nestaju posle dan ili dva.

Umerenost je, dakle, ključ, kao i u mnogim drugim stvarima. Do četiri šolje kafe dnevno ne bi trebalo da vam predstavljaju problem, niti da prave štetu, a mogu imati koristi.