Da li smo dostigli granicu dugovečnosti? Nova studija razbija mit o radikalnom produženju života

Uprkos medicinskim probojima, naučnici tvrde da očekivani životni vek neće značajno rasti, a fokus treba preusmeriti na usporavanje starenja i produženje zdravih godina života

Očekivani životni vek značajno se povećao tokom 19. veka i prve polovine 20. veka. Godine 1990. neki naučnici su predviđali da će ovaj brz napredak nastaviti, vodeći ka "radikalnom produženju života". Međutim, nova analiza sugeriše da se možda približavamo granici ljudske dugovečnosti.

Tokom 19. i 20. veka, svedočili smo dramatičnim povećanjima očekivanog životnog veka, zahvaljujući zdravijoj ishrani, medicinskim naprecima i mnogim drugim poboljšanjima kvaliteta života.

Ipak, nakon što se gotovo udvostručio tokom 20. veka, stopa rasta očekivanog životnog veka značajno je usporila u poslednje tri decenije, prema novoj studiji Univerziteta Ilinois u Čikagu.

Uprkos čestim medicinskim i zdravstvenim probojima, očekivani životni vek pri rođenju u najdugovečnijim populacijama sveta povećan je u proseku za samo šest i po godina od 1990. godine, pokazuje analiza. Ova stopa napretka daleko je od očekivanja nekih naučnika koji su predviđali ubrzan rast očekivanog životnog veka u ovom veku, pri čemu bi većina ljudi rođenih danas doživela više od 100 godina.

Hodanje je ključ dugovečnosti i zdravlja, tvrde stručnjaci

Članak u časopisu Nature Aging pod naslovom "Neizvodljivost radikalnog produženja života kod ljudi u 21. veku" nudi nove dokaze da se ljudi približavaju biološkoj granici životnog veka. Najveći pomaci u dugovečnosti već su se dogodili kroz uspešne napore u borbi protiv bolesti, rekao je vodeći autor S. Džej Olšanski sa Fakulteta javnog zdravlja Univerziteta Ilinois u Čikagu. To ostavlja štetne efekte starenja kao glavnu prepreku za dalja produženja života.

"Većina ljudi koji su danas stariji žive zahvaljujući vremenu koje je medicina 'proizvela'", rekao je Olšanski, profesor epidemiologije i biostatistike.

"Ali ovi medicinski 'flasteri' donose sve manje dodatnih godina života, iako se medicinski napredak dešava ubrzanom brzinom, što implicira da je period brzih povećanja očekivanog životnog veka sada završen."

To takođe znači da bi dalje produženje očekivanog životnog veka kroz smanjenje bolesti moglo biti štetno, ukoliko te dodatne godine ne budu zdrave godine, dodao je Olšanski. "Sada bismo trebali preusmeriti fokus na napore da usporimo starenje i produžimo *healthspan*", rekao je. Healthspan je relativno nova mera koja ocenjuje broj godina tokom kojih je osoba zdrava, a ne samo živa.

Živeo je 105 godina. Ovo su njegove tajne dugovečnosti

Analiza, sprovedena sa istraživačima sa Univerziteta Havaji, Harvarda i UCLA, najnovije je poglavlje u trodecenijskoj debati o potencijalnim granicama ljudske dugovečnosti.

Godine 1990. Olšanski je objavio rad u časopisu Science, u kojem je tvrdio da se ljudi približavaju granici očekivanog životnog veka od oko 85 godina i da su najznačajniji napreci već ostvareni. Drugi su predviđali da će napredak u medicini i javnom zdravlju ubrzati trendove iz 20. veka u 21. veku.

Trideset četiri godine kasnije, dokazi iz studije Nature Aging iz 2024. godine podržavaju ideju da će se dobici u očekivanom životnom veku nastaviti usporavati kako sve više ljudi bude izloženo štetnim i nepromenljivim efektima starenja. Studija je ispitivala podatke iz osam najdugovečnijih zemalja i Hongkonga, kao i Sjedinjenih Američkih Država – jedne od retkih zemalja koje su zabeležile pad očekivanog životnog veka tokom proučavanog perioda.

"Naši rezultati obaraju uobičajeno mišljenje da je prirodna granica dugovečnosti naše vrste negde pred nama – očekivani životni vek iznad trenutnog", rekao je Olšanski.

"Umesto toga, ta granica je iza nas – negde u rasponu od 30 do 60 godina. Dokazali smo da moderna medicina donosi sve manja poboljšanja u dugovečnosti, iako se medicinski napredak odvija velikom brzinom."

Iako će više ljudi u ovom veku doživeti 100 godina i više, takvi slučajevi će ostati izuzeci koji neće značajno pomeriti prosečni očekivani životni vek, rekao je Olšanski.

Lek koji odlaže starenje - eliksir mladosti ili eksperiment sa opasnim posledicama?

Ovaj zaključak osporava proizvode i industrije, poput osiguranja i upravljanja bogatstvom, koji sve više zasnivaju svoje kalkulacije na pretpostavkama da će većina ljudi živeti do 100 godina.

"Ovo je loš savet, jer će samo mali procenat populacije živeti toliko dugo u ovom veku", rekao je Olšanski.

Međutim, nalaz ne isključuje mogućnost da medicina i nauka mogu doneti dalje koristi, rekao je. Autori smatraju da postoji veći potencijal u poboljšanju kvaliteta života u starijim godinama, nego u samom produženju života. Više investicija trebalo bi usmeriti u geronauku – biologiju starenja, koja bi mogla sadržati seme sledećeg talasa zdravstvenog i dugovečnog napretka.

"Ovo je stakleni plafon, a ne zid od cigala", rekao je Olšanski.

"Postoji mnogo prostora za poboljšanje: za smanjenje faktora rizika, rad na eliminisanju nejednakosti i podsticanje ljudi da usvoje zdravije stilove života – sve to može omogućiti ljudima da žive duže i zdravije. Možemo probiti ovaj stakleni plafon zdravlja i dugovečnosti kroz geronauku i napore da usporimo efekte starenja."