Deca koju roditelji lažu mogu zbog toga imati problema kad odrastu

Kako laganje dece može uticati na njih kad porastu?

„Ako se ne smiriš, pozvaću policiju!“, to je otprilike jedna od laži koje roditelji koriste da bi smirili svoju decu. Ali, roditeljsko laganje donosi samo kratkoročnu dobit, pošto je nova psihološkastudija sa univerziteta Nanyang Technological University u Singapuru (NTU Singapore) pokazala da je povezano sa raznim štetnim posledicama kada dete poraste.

Istraživači su ispitali 379 stanovnika Singapura koji su nedavno odrasli da li su ih roditelji lagali kad su bili deca, koliko sada lažu roditelje i da li su se dobro prilagodili izazovima života odraslih ljudi.

Ljudi koji su prijavili da su ih više lagali kad su bili deca su imali veće izglede da prijave da lažu roditelje kad su odrasli. Oni su javili i da su imali više teškoća prilikom psiholoških i društvenih izazova.

Teškoće koje su prijavljivali prilikom prilagođavanja na nove obaveze su problemi sa ponašanjem, osećanje krivice ili sramote, ali i sebično i manipulativno ponašanje.

Istraživanje je urađeno u saradnji sa Univerzitetom u Torontu, Univerzitetom Kalifornije iz San Dijega i kineskim univerzitetom Zhejiang Normal, a objavljeno je u žurnalu Eksperimentalna dečija psihologija u septembru.

„Vaspitanje dece laganjem može da uštedi vreme, pogotovo kada su razlozi zašto roditelji žele da deca nešto urade komplikovani i teški da se objasne. Kada deca roditeljima govore da je najbolje biti iskren, a prikazuju neiskrenost laganjem, takvo ponašanje šalje konfliktne poruke deci. Roditeljska neiskrenost može na kraju dovesti do rušenja poverenja i promocije neiskrenosti kod dece“, naveli su istraživači.

Oni su posebno istakli da studija navodi da laganje dece ostavlja negativne posledice na decu kada odrastu.

„Roditelji bi trebalo da budu svesni ovih potencijalnih negativnih implikacija i razmisle o alternativi laganju, kao što je priznavanje dečijih osećanja, davanje informacija deci da bi ona znala šta da očekuju, da im ponude izbor ili zajedničko rešavanje problema, što sve dovodi do dobrog ponašanja kod dece“, naveli su istraživači.

Treba naglasiti da je ovakav rezultat negde i logičan, ali je istraživanje daleko od savršenog, jer je uzorak bio relativno mali, učesnici su sami prijavljivali rezultate, a zaključci govore o korelaciji, ne i o kauzalnosti.