Imate li snažnu potrebu za slatkišima i masnom hranom?

Možda vam samo nedostaje sna?

Da li je istina da kvalitet i dužina sna utiču na potrebu ljudskog mozga za slatkom i masnom hranom? 

Da li pravilno spavate?

Najnovija studija, objavljena u časopisu eLIfe, ukazuje na to da manjak sna može uticati na endokanabinoidni sistem, zbog čega ljudi biraju masniju i kaloričniju hranu. 

Nakon eksperimenta sprovedenog nad miševima, Thorsten Kahnt, neurolog sa Medicinskog fakulteta u Čikagu, i njegove kolege uočili su da postoji povezanost između nedostatka sna i povećanja određenih molekula endokanabinoidnog sistema, složene mreže neurotransmitera i receptora na koje, između ostalog, utiče i marihuana. 

Studije na miševima pokazale su da ovaj sistem utiče na to kako mozak reaguje na mirise, a miris je  - snažan pokretač apetita. 

Kako niko pre toga nije uspostavio jasne veze između sna, endokanabinoidnog sistema, mirisa i apetita kod ljudi, odlučili su da naredno istraživanje posvete upravo ovom problemu. 

Tim istraživača zamolio je 25 zdravih dobrovoljaca da spavaju 4 sata, odnosno 8 sati po noći. Četiri nedelje kasnije, dobrovoljci su ponovili eksperiment, ali oni koji su spavali 4 sata tokom prvog kruga, spavali su 8 sati, i obrnuto. 

Sledeće večeri, dobrovoljci su dali uzorke krvi.

Ispitanici koji su bili  uskraćeni za spavanje, kako se i očekivalo, imali su viši nivo molekula koji deluje na endokanabinoidne receptore. 

Kada im je ponuđena hrana, ljudi iz ove grupe dosledno su birali namirnice koje su sadržale više energije po gramu - na primer, glazirane krofne umesto mafina sa borovnicom. 

Da bi testirali da li san utiče na delove mozga koji obrađuju miris, istraživači su takođe uradili magnetnu rezonancu mozga ispitanika izlažući ih različitim prijatnim i neprijatnim mirisima. 

Otkrili su da piriformni korteks učesnka koji su manje spavali pokazuje povećanu aktivnost kao odgovor na mirise povezane sa hranom, ali ne na način koji je u direktnoj vezi sa njihovim promenama u apetitu. Na primer, dva dobrovoljca sa istim porastom kodiranja mirisa birala su hranu sa različitom količinom masti i kalorija. 

Kada su proučili protok informacija između insule (regije duboko u mozgu koja pomaže regulisanju unosa hrane) i piriformnog korteksa, otkrili su da pacijenti sa višim nivoom molekula koji deluje na endokanabinoidne receptore pokazuju konstantno manje protoka, to jest - komunikacije između ove dve regije. Te promene, zajedno sa promenama apetita, pokazuju mogući put ka odgovoru na pitanje kako nedostatak sna utiče na čulo mirisa i unos hrane. 

Borba protiv gojaznosti - važna životna, ali i ekonomska investicija

Iako nauka još uvek ne može precizno da objasni uočene slučajeve, najnovija studija ukazuje na jasnu povezanost između uskraćivanja sna i senzornih procesa, i takođe podvlači ulogu koju čulo mirisa ima u vođenju izbora hrane. 

Stručnjaci takođe ističu da sigurno postoje i neke druge promenljive (osim dužine trajanja sna), koje na sličan način utiču na apetit, poput vremena odlaska na spavanje, vremena buđenja, i slično.

Reč nauke: Dužina spavanja ukazuje na rizik od smrti