JEDNOSTAVNI načini za poboljšanje pamćenja

Da bismo zapamtili sve ono što smo čuli, videli ili na neki način osetili, neophodno je da informacije pređu put od kratkotrajne do dugotrajne memorije, gde se proces „skladištenja“ završava. Međutim, ne pređu sve ove informacije ovaj put, niti dožive sudbinu da se zadrže i da ih kasnije upotrebimo. 

Psiholog Mel Silberman je modifikovao Konfučijev koncept učenja:
„Kredo aktivnog učenja“
Ono što čujem, ja zaboravim.
Ono što čujem i vidim ja delimično zapamtim.
Ono što čujem, vidim i pitam pa raspravim sa drugima, počinjem da razumem.
Ono što vidim, čujem , raspravim i učinim, stičem kao znanje i veštinu.
Ono što prenesem drugima i što ih naučim, ja znam.“

Šta je bitno za zadržavanje informacija?

PONAVLJANJE PREĐENOG

Što više ponavljano, dolazi do stvaranja većeg broja proteinskih veza između naših ćelija u mozgu, a što je više pomenutih veza, pospešuje se uspešnost usvajanja znanja. 

Probajte neke od sledećih pristupa:
Posle prvog čitanja, ponovite sve nakon sat vremena.
Zatim, opet ponovite sve nakon prvog dana.
Isto ponovite nakon jedne nedelje.
Nakon jednog meseca.
Nakon šest meseci. 
Iako je u pitanju dugotrajan proces, ovaj vid ponavljanja informacije daje šansu da umesto 30 odsto činjenica koje se zapamte nakon prvog dana, nakon određenog vremena zapamtite i do 80 odsto onoga što se čitali. 

Ove "pametne" namirnice vam pomažu da poboljšate koncentraciju i pamćenje

KORISTITE ASOCIJACIJE

Mozak povezuje stvari sa onim što već znamo ili smo ranije čuli. Iskoristite ovu činjenicu kako bi uz stvari koje želimo da upamtimo stavili i određene asocijacije. 
Da li vam se desilo da upoznate nekoga, a da kroz par minuta ne možete da mu se setite imena, jer ga niste upamtili? 
Ono što u sledećoj situaciji možete uraditi je da:
Povežete ime osobe koje ste čuli sa osobom koja znate i isto se zove.
Napravite vezu tipa: Anica iz Novog Sada. 
Zamislite sliku koja vas asocira na osobu koju se upravo upoznali i kombinujete sa nekom stvari na toj osobi. 

EDUKUJTE DRUGE

Na osnovu istraživanja pamtimo:
20 odsto onoga što pročitamo
30 odsto onoga što čujemo
40 odsto onoga što vidimo
50 odsto onoga što kažemo
60 odsto onoga što uradimo
90 odsto onoga što vidimo, kažemo i uradimo.