Kad dobre namere odu u pogrešnom smeru

Zašto se nekad drugi vređaju kad nastupimo iskreno, s najboljim namerama?

Koliko puta se desilo da neko reaguje hladno na našu ljubaznost ili da izgleda povređeno nakon razgovora za koji smatramo da je bio prijatan? Psihologija međuljudskih odnosa krije fascinantne zamke koje čine da naši najiskreniji gestovi budu tumačeni kao nepoštovanje ili čak arogancija.

Uzmite situaciju kada nekoga pitate "Šta radite ovde?" jer ste jednostavno iznenađeni da ga vidite na mestu gde ga niste očekivali. Vi ste oduševljeni što se srećete, ali vaš ton možda zvuči kao da preispitujete njegovu prisutnost. Spontanost ponekad nosi teret koji ne nameravamo da stavimo na svoje reči.

Ili kada nakon razgovora sa koleginicama kažete "Pa dobro" sa uzdahom koji je trebalo da znači "razumem situaciju". Oni mogu da čuju "konačno ste završile sa tim dosadnim pričama" umesto vaše namere da pokažete da pratite tok razgovora.

Kako se osloboditi ljutnje koju nosimo godinama

Čak i kada pozovete prijatelja telefonom i odmah pitate "Gde ste?", vaša prirodna želja da znate da li možete da se čujete bez smetnji može da se protumači kao kontrola ili nametljivost. Jednostavno pitanje postaje intruzivno jer propušta topli uvod.

Pogledajte kako deluje kada u radnji pitate prodavačicu "A imate li možda..." dok već tragate pogledom po policama. Hteli ste da budete efikasni i da ne gubite vreme, ali zvučite kao da sumnjate u njen profesionalizam ili da očekujete da nema ono što tražite.

Ima nešto posebno kompleksno u tome što se dešava kada se nekome javite sa "Kako ste?" a odmah dodate "Šta ima novo?" Druga osoba može da oseti pritisak da proizvede zanimljive vesti iz svog života umesto da se fokusira na trenutno stanje. Vaša želja za dubljem vezom postaje zahtev za performansom.

U svetu imaginarnih kruna – Kada samopouzdanje preraste u iluziju

Čak i fizički gestovi nose neočekivane poruke. Kada automatski posegnete za telefonom dok neko priča, možda samo proveravate vreme ili isključujete zvuk, ali drugi vide nezainteresovanost. Vaša navika postaje njihova uvreda.

Nauka o socijalnim signalima pokazuje da ljudi tumače naše ponašanje kroz filter svojih trenutnih emocija i prošlih iskustava. Ono što je za nas prirodno može biti za druge neprijatno jer se naši unutrašnji motivi ne prenose automatski kroz naše gestove i reči.

Možda je najzanimljivije što se ove situacije dešavaju najčešće sa ljudima do kojih nam je stalo. Sa strancima smo precizniji i pazljiviji, dok sa bliskim osobama dozvoljavamo sebi spontanost koja ponekad ide u pogrešnom smeru. Vaša udobnost postaje njihova konfuzija.

Rešenje nije u tome da postanete prekalkulisani u svakom pokretu, već da povremeno zastanete i pitate sebe kako vaše reči i gestovi mogu da zvuče nekome ko ne čita vaše misli. Mala pauza pre nego što progovorite ili malo više pažnje na ton mogu da naprave ogromnu razliku između dobre namere i dobro primljene poruke.