Kuće su nam pune hemije opasne po život!

Čak i male količine mogu ostaviti doživotne posledice

Nekad su za opasne hemijske supstance bile neophodne posebne dozvole, a njihova kupovina nije bila jednostavna. Danas, s druge strane, lako su dostupne svima, a gotovo niko neće postaviti pitanje, čak i ako nabavite sumnjivo veliku količinu.

Nakon noćne hospitalizacije oca (28) i dvogodišnjeg deteta u Opštu bolnicu u Pirotu zbog potencijalne opasnosti od trovanja kiselinom, penzionisani profesor hemije Šimon Đarmati iznosi za 24sedam da su opasne kiseline lako dostupne, pri čemu neke od njih se ističu svojom toksičnošću.

Natrijum-hidroksid ili masna soda

"Nažalost, može se nabaviti svašta na tržištu. Između ostalog, može se naći i hlorovodonična kiselina. Važno je napomenuti da je dostupan rastvor natrijum-hidroksida. Većina proizvoda za čišćenje odvoda sadrži upravo ovaj rastvor, koji je poznat i kao masna soda", objašnjava Đarmati.

Opasnost udisanja isparenja

Na upit da li su kiseline smrtonosne samo kada se unesu unutra ili mogu biti opasne i ako se udišu pare, Đarmati odgovara da određene kiseline mogu biti izuzetno opasne.

"Naročito ako je prostorija zatvorena. Može se dogoditi da neko čisti toaletnu šolju od kamenca solnom kiselinom. Ako je prostor mali i zatvoren, a ne vodi se računa, može doći do oštećenja disajnih organa", objašnjava on.

Đarmati detaljno opisuje da natrijum-hidroksid u organizmu deluje na sličan način kao i kada se koristi za čišćenje odvoda.

"On razlaže masti koje se tamo nalaze, i na isti način, kada se unese u organizam, uništava sve što mu se nađe na putu. Konkretno, sve masti koje se nalaze u ljudskom organizmu. To je takva vrsta oštećenja od koje nema oporavka. Nema mogućnosti za regeneraciju tkiva ili bilo kakvu intervenciju", kaže profesor.

Nedostatak pravne regulative

Đarmati upozorava na nedostatak regulative koja bi ograničila kupovinu opasne hemije.

"Možete sada otići u prodavnicu i kupiti pet litara rastvora natrijum-hidroksida, a da niko ne postavi pitanje zašto vam je potrebna tolika količina. Ranije su čak i za "plavi kamen" (bakar(II) sulfat), koji se koristi za prskanje vinove loze, bile potrebne dozvole za kupovinu, kao i potvrda da imate vinograd i da vam je potreban. Sada imate dvadeset poljoprivrednih apoteka i niko ne postavlja pitanje zašto vam je potrebno. Kontrola je nekad bila mnogo strožija, a beležilo se i ko je kupio sredstvo. Problem je i što postoje različiti otrovi od prve do četvrte kategorije, a niko ne postavlja pitanje o vašem identitetu kada ih kupujete", istakao je Đarmati.