Lajmska bolest: Šta ako vas ujede zaraženi krpelj?

Lajmska bolest je infekcija koju izazivaju bakterije zvane Borrelia burgdorferi. 

Ove bakterije se prenose preko ujeda zaraženog krpelja iz roda Ixodes. Ne primete svi koji razviju simptome lajmske bolesti da ih je ujeo krpelj, jer ova vrsta veoma mala i njegov ujed može proći nezapaženo.

Ovo je najčešća bolest koju prenose krpelji u Evropi i Severnoj Americi.

Bolest se najčešće dijagnostikuje u kasno proleće i rano leto. Međutim, stanje se ne dijagnostikuje odmah.

Ova vrsta krpelja može da nosi i druge klice, kao što su Anaplasma, Babesia i Borrelia miiamotoi. Nije neuobičajeno da ljudi imaju jednu od ovih infekcija pored lajmske bolesti.

Simptomi

Uobičajeni prvi simptom je osip zvan Erythema migrans (EM), koji je obično crvenkast osip koji se širi oko mesta uboda krpelja. Često razvija centralno čisto područje poznato kao bikovo oko. Osip obično ne svrbi ili ne boli. Ostali simptomi u ovoj fazi mogu da uključuju temperaturu, bolove u mišićima i zglobovima, umor, glavobolju i jako ukočen vrat. U nekim slučajevima postoje dva ili više ovih dobro definisanih osipa.

Kako da najbrže snizite povišenu temperaturu?

Tokom nekoliko dana do nedelje nakon ujeda krpelja, lajmska bolest može prouzrokovati i druge probleme. Može da utiče na nervni sistem. Na primer, može da izazove Belovu paralizu. Živac koji kontroliše većinu mišića lica može se upaliti, a mišići oslabiti. Infekcija može da prodre u likvor koji okružuje mozak i kičmenu moždinu, uzrokujući meningitis.

Lajmska bolest takođe može uticati na srce. Najčešći problem je vrlo spor rad srca koji dovodi do umora, vrtoglavice i nesvesti. Srčani mišić se takođe može upaliti, što se naziva i miokarditisom.

U kasnijim fazama lajmske bolesti mogu se razviti bol i oticanje zglobova. Artritis najčešće pogađa jedno koleno ili epizode oteklina u nekoliko zglobova, što se naziva i migratorni artritis. Simptomi mogu postati trajni. Neurološka bolest, koja uzrokuje probleme sa pamćenjem i koncentracijom, takođe se može razviti kao kasna manifestacija lajmske bolesti.

Dijagnoza

Lekar će vas pitati o vašim simptomima i obaviti kompletan fizički i neurološki pregled. Ako vas je nedavno ugrizao krpelj, vaš lekar će možda želeti da pogleda insekta i pošalje ga u laboratoriju da identifikuje vrstu. Neke laboratorije mogu analizirati krpelja da vide da li je nosioc lajmske bolesti. Neophodno da se u slučaju sumnje na Lajmsku bolest, na osnovu simptoma i znakova bolesti, prvo primeni Enzyme-linked immunosorbent assay (ELISA) na Bb IgG i IgM. Određivanjem reumatskog faktora (RF) i VDRL u krvi isključuju se najčešći lažno pozitivni rezultati.

Potrebno je da ELISA bude pozitivna u bar dva različita uzorka. Ukoliko je ELISA pozitivna, neophodna je potvrda (zbog mogućnosti lažno pozitivnih rezultata) i sa Western Blot analizom koja dokazuje specifičnost prethodnog nalaza, koji, ukoliko postoji bez potvrde ovom drugom metodom može da bude slučajan (lažno pozitivan nalaz). Lažno pozitivni i/ili pogrešno protumačeni laboratorijski nalazi su čest uzrok lutanja ovih bolesnika od jednog do drugog lekara, a bez adekvatne pomoći.

Pozitivan test krvi na lajmsku bolest, čak i zapadnjački, ne znači da je bolest aktivna i da je treba lečiti. To je zbog toga što krvni testovi mogu ostati pozitivni godinama, čak i nakon što se lajmska bolest lečila ili postala neaktivna. Da bi se dijagnostifikovala lajmska bolest i proveriili drugi uzroci simptoma, sterilnom iglom može se izvući uzorak tečnosti iz pogođenog zgloba. Cerebrospinalna tečnost se takođe može uzimati iz kičmene moždine (lumbalna punkcija), radi testiranja na antitela i upale lajmske bolesti i radi provere drugih bolesti.

Očekivano trajanje

Ljudi se često oporavljaju u roku od dve do šest nedelja bez antibiotika. Čak se i lajmov artritis često poboljšava sam od sebe jer je imuni sistem tela napao infekciju, mada je uobičajeno da se on vrati. Antibiotska terapija je visoko efikasna u lečenju bolesti. Značajno poboljšanje se dešava u roku od dve do šest nedelja nakon početka terapije.

Prevencija

Ako ste u regiji gde je lajmska bolest češća:

• Izbegavajte šumu, visoko žbunje i travu na kojoj se kupe krpelji
• Nosite duge pantalone i duge rukave; bela odeća olakšava uočavanje krpelja
• Pregledajte detaljno kožu po povratku iz šumovitih područja ili područja sa visokom travom ili žbunjem
• Nanesite sredstva za zaštitu od krpelja (posebno ona koja sadrže DEET) na kožu i odeću

Antibiotici se ne propisuju za svaki ubod krpelja, jer je rizik od dobijanja lajmske bolesti prilično nizak, kreće se od manje od 0,1% u većini područja do 5%. Za ljude koji žive u oblastima u kojima je stopa lajmske bolesti visoka, jedna doza doksiciklina obično može sprečiti bolest ako se uzima u roku od tri dana od ujeda krpelja. Dakle, za one sa najvećim rizikom, rano lečenje može biti prikladno. Vakcina protiv lajmske bolesti trenutno nije dostupna ljudima.

Lečenje

Za rani osip Erythema migrans, lekari obično prepisuju dve do tri nedelje antibiotika. Doksiciklin je poželjno lečenje. Alternativni antibiotici uključuju amoksicilin i cefuroksim (Ceftin). Kod ljudi koji su razvili Belovu paralizu, artritis ili karditis, ovaj lek antibioticima često se produžava na četiri nedelje.

Neki ljudi sa srčanim ili neurološkim problemima biće lečeni antibioticima kao što je ceftriakson  koji se daje intravenski tokom dve do četiri nedelje. Intravenozno lečenje se takođe može preporučiti ako osoba sa lajmskim artritisom ne odgovori na oralne antibiotike. Doksiciklin treba izbegavati kod dece mlađe od 8 godina i kod žena koje su trudne ili doje. Eritromicin, azitromicin ili klaritromicin mogu biti manje efikasni, ali se često prepisuju osobama sa lajmskom bolešću koje ne mogu da podnose druge gore pomenute mogućnosti.

Kada otići kod lekara

Idite kod svog lekara ako dobijete osip ili bolest nalik gripu nakon što vas je ujeo krpelj ili ste mogli biti izloženi krpeljima. Takođe bi trebalo da pozovete lekara ako imate paralizu lica, artritis ili stalnu vrtoglavicu ili palpitacije srca.

Srčane palptacije ili nepravilan rad srca: Evo kad je vreme za uzbunu

Ako uzimate oralne antibiotike za lajmsku bolest i simptomi se ne poboljšavaju u roku od dve do tri nedelje, pozovite lekara.

Prognoza

Ljudi sa osipom od lajmske bolesti retko imaju problema nakon lečenja antibioticima. U nekim slučajevima ljudi postaju ekstremno umorni nakon lečenja od lajmske bolesti, ali ovaj problem nema tendenciju poboljšanja dodatnim antibioticima. Medicinski razlog ovog umora je neizvestan. Mnogi, a možda i većina, ljudi sa trajnim simptomima nemaju jasne dokaze o aktivnoj infekciji. Intenzivno lečenje antibioticima (na primer, intravenski tretman tokom dužeg perioda) obično ne pomaže.

Čini se da do 10% ljudi sa lajmskim artritisom ima hronično oticanje zglobova uprkos uzimanju antibiotika. Nedavni dokazi ukazuju da je to uzrokovano autoimunim efektom, u kojem lajmska infekcija pokreće imuni sistem da napada sopstvene ćelije tela. Čini se da ovaj problem prati lajmsku bolest prvenstveno kod ljudi određenih genetskih tipova. Ovi ljudi mogu da reaguju na lekove koji suzbijaju imunološki sistem (slični onima koji se koriste kod reumatoidnog artritisa), a ne na kontinuirane antibiotike.