Loše ocene ne moraju biti znak lenjosti deteta ili manjka inteligencije

Postoji veliki broj poremećaja u učenju sa kojima se deca danas suočavaju.

Ipak, uz blagovremeno prepoznavanje problema, odgovarajuće smernice i stručnu podršku – svako dete može da ostvari svoj puni potencijal u školi, i na ostalim poljima života.

Poremećaji učenja utiču na psihološke procese koji učestvuju u učenju.

Oni mogu ugroziti način na koji dete uči kako da čita, piše, radi matematiku, ili savladava bilo koji drugi proces učenja.

Disleksija

Najčešći poremećaj učenja je disleksija, koja pokriva otprilike 80% do 90 % svih poremećaja učenja. 

Disleksija pre svega podrazumeva poteškoće u tačnom čitanju reči.

Dete pravi greške premeštanja slova u rečima, čime dobija potpuno novu reč ili neologizam, koji često ne primećuje, ali koji ometa razumevanje pročitane rečenice ili teksta. Preskakanje redova i dodavanje nepostojećih reči takođe su prisutni.

Deca mogu da poprave ocene u školi ako se hrabre rečima usmerenim na pokušaj

Glavni uzrok disleksije jeste zamena funkcija leve i desne hemisfere mozga. Za jezičke funkcije mozga zadužena je leva moždana polovina. Kod disleksičara zbog kašnjenja razvoja leve polovine - jezičke funkcije preuzima desna. 

Kako desna polovina primarno vrši funkcije sinteze vizuelnog i auditivnog tipa, pojavljuju se teškoće pri analizi reči, a to objašnjava zbog čega disleksičari misle na neverbalan ili vzuealan način.

Disgrafija    

Deca sa problemom dizgrafije imaju manje ili više ozbiljne poteškoće da se izraze pisanim putem. 

Oni mogu sedeti satim, pokušavajući da sastave i napišu nekoliko rečenica, ili će njihovo pisanje često biti i teško pročitati zbog lošeg rukopisa.

Diskalkulija

Diskalkulia, kao treći među najčešćim problemima učenja kod dece, podrazumeva poteškoće u razumevanju brojeva, pamćenju ili obavljanju jednostavnih računskih operacija.

Nedostatak u neuronskim vezama koje su povezane sa diskalkulijom pronađen je u predelu mozga zaduženom za obradu brojeva, koji se nalazi u parijetalnom režnju mozga.

Veruje se da je diskalkulija urođeno stanje, što znači da je genetski uslovljena. 

Neki od uzroka diskalkulije su:

• kognitivni deficit za predstavljanje brojeva - čini numeričko dešifrovanje težim i utiče na razumevanje zadataka i matematičkih problema.
• kognitivni deficit koji sprečava čuvanje informacija u mozgu

Deca sa diskalkulijom pokazuju nepravilno funkcionisanje posebnih neuronskih mreža, što im onemogućava laku obradu numeričkih informacija. Njihove neuronske mreže koriste alternativne načine koji se razlikuju od načina koji koristi osoba koja nema ovaj problem. 

Kako preskakanje doručka utiče na učenje i pamćenje

Kako se nositi sa ovim problemima?

Disleksija, disgrafija i diskalkulija javljaju se pojedinačno ili u kombinacijama koje ostavljaju različite posledice na detetovu uspešnost u školi, a posledično i na njegov emotivni život i sazrevanje njegove ličnosti. 

Postoje razne metode učenja za koje je otkriveno da bolje funkcionišu sa deciom koja se suočavaju sa izazovima disleksije, dizgrafije, ili diskalkulije.

Roditelji se ponekad veoma teško suočavaju sa problemom na koji im ukazuje dete ili škola, odbijajući da prihvati problem i verujući da će se on sam od sebe rešiti, ili kriveći dete, obrazovni sistem ili pojedine prosvetne radnike.

Ipak, rana intervencija je ključna. Što duže roditelj čeka da dete dobije potrebnu podršku, to će teže nadoknaditi izgubljeno vreme, i akademsko i emocionalno.

Dve trećine roditelja ne ume da prepozna depresiju kod dece

Dijagnostička procedura se sastoji od korišćenja odgovarajućih baterija testova za svaki od pomenutih poremećaja. 

Nakon obavljenog testiranja utvrđuje se postojanje ili nepostojanje predispozicije za ove poremećaje na predškolskom ili starijem uzrastu.

Nakon utvrđenog rizika ili postavljenje dijagnoze, pravi se plan logopedske terapije, odgovarajućih prilagođenoh metoda učenja, kao i plan saradnje porodice i škole u daljem razvoju deteta.