Naučite da na vreme prepoznate simptome tuberkuloze

Tuberkuloza (TB) je bakterijska infekcija koja može uticati na bilo koji deo tela, ali obično pogađa pluća. Ljudi ga mogu preneti kroz kašalj i kijanje. Može se lečiti antibioticima.

Više od 95% smrtnih slučajeva povezanih sa tuberkulozom dešava se u zemljama u razvoju. Prema pouzdanom izvoru Svetske zdravstvene organizacije (SZO), tuberkuloza je 13. vodeći uzrok smrti u svetu. Trenutno je to drugi glavni zarazni uzrok smrti, posle COVID-19.

Koji su simptomi tuberkuloze?

Neki ljudi koji dobiju Micobacterium tuberculosis, bakteriju koja izaziva tuberkulozu, ne osećaju simptome. Ovo stanje je poznato kao latentna TB. Tuberkuloza može ostati u stanju mirovanja godinama pre nego što se razvije u aktivnu TB bolest.

Aktivna TB obično izaziva mnoge simptome. Dok se simptomi obično odnose na respiratorni sistem, oni mogu uticati na druge delove tela, u zavisnosti od toga gde rastu bakterije tuberkuloze.

Simptomi uzrokovani plućnom tuberkulozom su:

• kašalj koji traje više od 3 nedelje
• iskašljavanje krvi ili sputuma
• bol u grudima

Opšti simptomi tuberkuloze:

• neobjašnjivi umor
• slabost
• groznica
• jeza
• noćno znojenje
• gubitak apetita
• gubitak težine

Uz opšte simptome, TB koja se širi na druge organe može izazvati:

• krv u urinu i gubitak funkcije bubrega, ako TB utiče na bubrege
• bol i ukočenost u leđima, grčeve u mišića i nepravilnosti u kičmi ako TB utiče na kičmu
• mučninu i povraćanje, konfuziju i gubitak svesti, ako se tuberkuloza proširi na mozak

Ko je u opasnosti od tuberkuloze?

Faktori rizika koji povećavaju šanse da se zarazite bakterijom koja izaziva tuberkulozu su:

• ako imate dijabetes, završnu fazu bolesti bubrega ili određene vrste raka
• neuhranjenost
• korišćenje duvana ili alkohola u dužem vremenskom periodu
• dijagnoza HIV-a ili druga situacija koja ugrožava imuni sistem

Lekovi koji potiskuju imuni sistem, takođe, mogu dovesti ljude u opasnost od razvoja aktivne tuberkuloze. To uključuje lekove koji pomažu u sprečavanju odbacivanja presađenog organa.

Ostali lekovi koji povećavaju rizik od aktivne tuberkuloze uključuju one koji se uzimaju za lečenje:

• raka
• reumatoidnog artritisa
• Kronove bolesti
• psorijaze
• lupusa

Šta uzrokuje tuberkulozu?

Bakterija pod nazivom Micobacterium tuberculosis izaziva tuberkulozu. Postoje različiti sojevi TB, a neki od njih su postali otporni na lekove.

Tuberkuloza bakterije se prenose zaraženim kapljicama u vazduhu. Kada ove kapljice uđu u vazduh, svako u blizini može da ih udahne. Ove bakterije se prenose:

• kijanjem
• kašljanjem
• razgovorom
• pevanjem

Ljudi sa dobrim imunim sistemom možda neće imati simptome tuberkuloze, čak i ako su zarazili. Ovo je poznato kao latentna ili neaktivna TB infekcija. Otprilike četvrtina svetske populacije ima latentnu tuberkulozu.

Latentna TB nije zarazna, ali vremenom može postati aktivna bolest. Aktivna tuberkuloza može da vas razboli, a možete je i preneti na druge.

Kako se dijagnostikuje tuberkuloza?

Zdravstveni radnici mogu dijagnostikovati TB pomoću nekoliko različitih testiranja:

• test kože, 
• analiza krvi 
• dodatni testovi.

Lažno negativan rezultat može da se desi ako vaš imuni sistem ne radi kako treba ili ako je prošlo manje od 8 nedelja od izlaganja tuberkulozi.

Test kože

Vaš lekar može da koristi kožni test prečišćenog proteinskog derivata (PPD) da bi utvrdio da li ste stekli TB bakterije.

Za ovaj test, vaš lekar će ubrizgati 0,1 mililitar (mL) PPD (mala količina proteina) ispod gornjeg sloja vaše kože. Između 2 i 3 dana kasnije, vratićete se u ordinaciju svog lekara da biste pročitali rezultate.

Rana na vašoj koži veličine preko 5 milimetara (mm) gde je PPD ubrizgan može se smatrati pozitivnim rezultatom. Reakcije veličine između 5 i 15 mm mogu se smatrati pozitivnim u zavisnosti od faktora rizika, zdravlja i istorije bolesti. Sve reakcije veće od 15 mm smatraju se pozitivnim, bez obzira na faktore rizika.

Test ipak nije savršen. On pokazuje samo da li imate TB infekciju, a ne da li imate aktivnu tuberkulozu. Osim toga, neki ljudi ne reaguju na testu kože čak i ako imaju tuberkulozu. Drugi odgovaraju na test i kada nemaju tuberkulozu. Ljudi koji su nedavno primili vakcinu protiv tuberkuloze mogu biti pozitivni, ali da nemaju TB infekciju.

Analiza krvi

Vaš lekar može da koristi analizu krvi da kontroliše rezultate testa kože. Oni takođe mogu preporučiti prvo test krvi, posebno ako imate postojeće zdravstveno stanje koje može uticati na vašu reakciju na testu kože.

Rezultati testova krvi mogu biti pozitivni, negativni ili neodređeni. Kao i test kože, ni analiza krvi ne može da pokaže da li imate aktivnu tuberkulozu ili ne.

Rendgenski snimak grudnog koša

Ako dobijete pozitivan rezultat testa kože ili krvi, vaš lekar će verovatno naručiti rendgenski snimak grudnog koša kako bi potražio određene male tačke u vašim plućima. Ove tačke, znak TB infekcije, ukazuju na to da vaše telo pokušava da izoluje TB bakterije.

Negativan rendgenski snimak grudnog koša može da ukaže na latentnu tuberkulozu, ali je takođe moguće da su vaši rezultati testiranja netačni. Vaš lekar može preporučiti druga ispitivanja.

Ako test pokaže da imate aktivnu tuberkulozu, započećete lečenje aktivne tuberkuloze. U suprotnom, vaš lekar može preporučiti lečenje od latentne tuberkuloze. Ovo može sprečiti da se bakterije ponovo aktiviraju i da vas u budućnosti razbole.

Drugi testovi

Vaš lekar takođe može naručiti testove na sputum ili sluz ekstrahovanu duboko u vašim plućima kako bi proverio da li postoje bakterije tuberkuloze. Ako je vaš sputum pozitivan, to znači da možete preneti tuberkulozne bakterije na druge. Moraćete da nosite specijalnu masku sve dok ne počnete sa lečenjem i dok testovi sputuma ne budu negativni na tuberkulozu.

Možda će vam trebati drugi testovi, kao što su CT grudnog koša, bronhoskopija ili biopsija pluća, ako prethodni rezultati testa ostanu nejasni.

Kako se leči tuberkuloza?

Mnoge bakterijske infekcije se poboljšavaju nakon nedelju ili dve terapije antibioticima, ali tuberkuloza je drugačija.

Ljudi kojima je dijagnostikovana aktivna tuberkuloza obično moraju da uzimaju kombinaciju lekova 6 do 9 meseci. Ako ne završite ceo kurs lečenja, velika je verovatnoća da će se infekcija tuberkuloze vratiti. Povratna infekcija može da se odupre prethodnim lekovima, tako da ju je često mnogo teže lečiti.

Vaš lekar može da vam prepiše više lekova jer su neki sojevi tuberkuloze otporni na određene vrste lekova. 

Život sa jednim plućnim krilom: Evo šta treba da znate!

Lekovi za TB mogu uticati na vašu jetru, tako da ljudi koji uzimaju lekove protiv tuberkuloze treba da budu svesni simptoma kao što su:

• gubitak apetita
• tamni urin
• groznica koja traje duže od 3 dana
• neobjašnjiva mučnina ili povraćanje
• žutica
• bol u stomaku

Obavestite svog lekara odmah ako osetite bilo koji od ovih simptoma. Obično će takođe proveravati vašu jetru čestim analizama krvi dok uzimate ove lekove.

Vakcinacija

Vakcina protiv tuberkuloze, koja se zove bacil Calmette-Guerin (BCG) vakcina, uglavnom se koristi u zemljama sa visokom prevalencijom tuberkuloze. Ova vakcina deluje bolje za decu nego na odrasle.

Kako se tuberkuloza može sprečiti?

Čak i ako je rizik od tuberkuloze nizak tamo gde živite, nikada ne škodi upoznavanje sa stvarima koje možete da uradite da sprečite zarazu tuberkuloznom bakterijom ili kako da sprečite prenošenje infekcije na druge.

Nekoliko važnih koraka koje možete preduzeti su:

• obraćanje lekaru i testiranje ako verujete da ste bili u kontaktu sa osobom koja ima tuberkulozu
• da se testirate na TB ako imate HIV ili bilo koje stanje koje povećava rizik od infekcije
• raspitivanje o prevenciji i kontroli infekcije na radnom mestu i pratite mere predostrožnosti ako vaš posao nosi rizik od izlaganja TBC-u
• izbegavanje bliskog ili produženog kontakta sa nekim ko ima aktivnu TB

Zaštita drugih ako ste već zaraženi sa tuberkulozom

Osobe sa aktivnom tuberkulozom mogu preneti bakteriju koja izaziva infekciju na 10 do 15 ljudi godišnje bliskim kontaktom, ako ne preduzmu mere predostrožnosti.

Ovi koraci mogu pomoći u sprečavanju prenošenja tuberkuloze:

• Testirajte se ako imate veći rizik od tuberkuloze ili mislite da ste možda bili u kontaktu sa obolelom osobom.
• Ako ste pozitivni na latentnu ili aktivnu tuberkulozu, uzmite sve propisane lekove.
• Ako vam je dijagnostifikovana aktivna tuberkuloza, izbegavajte gužvu i bliski kontakt sa drugima sve dok više ne budete zarazni.
• Nosite masku ako imate aktivnu tuberkulozu i morate da provodite vreme sa drugima.
• Sledite sva druga uputstva koja vam je dao lekar.