Novi tretman za Ebolu pokazuje sjajne rezultate. Da li je ova bolest konačno izlečiva?

Opaka bolest je izgleda konačno stavljena pod kontrolu.

Naučnici u Demokratskoj Republici Kongo sproveli su kliničko ispitivanje novih lekova u borbi protiv epidemije Ebole, koja u toj zemlji traje godinu dana.

Istraživanje su kosponzorisali Svetska zdravstvena organizacija i Nacionalni institut zdravlja.

SZO je saopštio da su dva eksperimentalna tretmana dramatično povećala šanse da se preživi.

Ti lekovi su REGN-EB3 američke biotehnološke kompanije Regeneron, kao i monoklonalno antitelo zvano mAb114. Oba su razvijena koristeći antitela preživelih infekcijom Ebole. Oni su pokazali bolje rezultate u istraživanju od drugihi potencijalnih lekova isprobavana tokom druge najveće epidemije Ebole u istoriji.

„Ubuduće će se pacijenti lečiti samo ovim lekovima“, navodi se u saopštenju SZO.

Ispitivanje lekova počelo je novmbra prošle godine, a sprovela ga je međunarodna grupa koju je koordinisao SZO. Na istoku zemlje napravljena su četiri centra za lečenje u kojima su pacijenti nasumično odabirani za jedan od četiri predložena leka.

Jedan od njih bio je antiviralni lek remdesivir, dok su preostala tri koristila monoklonalna antitela. Naučnici su napravili ove velike proteine u obliku slova Y da prepoznaju specifične oblike invazivnih bakterija i virusa, a onda da angažuju imune ćelije da napadaju te patogene.

Jedan od tih lekova bio je i ZMapp, koji se smatrao standardnim u obuzdavanju Ebole. On je korišćen tokom razorne epidemije u Zapadnoj Africi 2014. Sada je cilj bio da se vidi da li će novi lekovi imati bolji učinak.

Preliminarni podaci napravljeni od prvih 680 pacijenata, od planiranih 725, pokazali su tako jake rezultate da je ispitivanje sada obustavljeno.

Ako se Ebola ne leči, mortalitet je 75 odsto. Pacijenti koji su primali Zmapp imali su mortalitet od 49 odsto. Koktel monoklonalnih antitela imala je najbolji učinak, pošto je spustila mortalitet na 29 odsto, dok je mAb114 imao učinak od 34 odsto.

Najbolji rezultati zabeleženi su kod pacijenata koji su lek dobili ubrzo pošto su se razboleli – kod njih je smtrnost pala na 11 odsto sa mAb114 i samo šest odsto kada se koristio Regeneronov lek. To su odlične cifre u poređenju sa 24 odsto sa Zmappom i 33 odsto sa Remdesivirom.

Lekovi zasnovani na monoklonalnim antitelima postali su česti u savremenoj medicini, pošto se koriste u borbi sa različitim bolestima – od raka do lupusa. Problem sa njima je što je potrebno mnogo godina da bi se razvili obrnutim inženjeringom.