Ostavljanje alkohola može znatno da popravi opštu dobrobit organizma, zdravlje i kvalitet života.

Čak i ako malo pijete, biće vam bolje ako potpuno prestanete. Uzorak je baš veliki.

Iako ova vest deluje kao da je iz kategorije „voda je mokra“, ovo je u stvari još jedan u nizu dokaza o štetnosti alkohola. Studiju su sproveli istraživači iz Hong Konga, a ona je objavljena u Žurnalu asocijacije kanadske medicine (Canadian Medicine Association Journal – CMAJ).

„Novi dokazi pokazuju da treba biti oprezan i prepopručivati vrlo umereno konzumiranje alkohola u sklopu zdravog režima ishrane“, rekao je doktor Michael Ni sa Univerziteta u Hong Kongu.

Studija ima vrlo reprezentativan uzorak od 10.386 ljudi koji ili uopšte ne piju ili piju umereno. Mera je 14 ili manje pića nedeljno za muškarce i sedam ili manje za žene. Istraživanje je trajalo od 2009. do 2013. godine. Istraživači su potom uporedili svoje nalaze sa podacima Nacionalnog epidemiološkog istraživanja zdravstvenih stanja izazvanih alkoholom, što je reprezentativno istraživanje na uzorku od 31.079 ljudi, koje je u SAD sproveo Nacionalni institut za zloupotrebu alkohola i alkoholizam.

Prema ovom istraživanju, muškarci i žene koji nikada nisu pili imali su najviši nivo mentalne dobrobiti na početku studije. Kod žene koje su pile umereno a onda prestale potpuno, zabeležena je povoljna promena u mentalnom stanju, kako u kineskoj, tako i u američkoj populaciji. Ovi rezultati bili su vidljivi nakon što su prilagođeni sociodemografskim karaktersitikama, indeksu telesne težine, pušačkom statusu i drugim faktorima.

„Očekuje se da će se nastaviti rast globalne konzumacije alkohola ako se ne sprovedu efektivne strategije. Naši nalazi pokazuju da je potreban oprez kada se nekome preporučuje da umereno piće može biti povezano sa mentalnim zdravljem. Umesto toga, prestajanje konzumacije alkohola jeste povezano sa dobrim mentalnim zdravljem, koje se približava nivoima onih koji nikada nisu pili“, rekao je doktor Ni.

Sve ovo deluje vrlo zdravorazumski i nešto je što znamo. Alkohol ne samo da drastično utiče na zdravlje i na bukvalno sve vitalne organe, već na duže staze kvari raspoloženje, doprinosi agresiji i depresiji, smanjuje inhibicije i snagu volje, a ljudi koji mnogo piju postaju sve manje društveno sposobni.

Ostavljanje alkohola osim očiglednih fizioloških dobrobiti, kao što su regeneracija jetre, oporavak bubrega, smanjenje krvnog pritiska, smanjenje nadutosti i crvenila kože, često utiče i na opšti kvalitet života. Ljudi koji su ostavili alkohol obično su uz to prigrlili i druge zdrave navike, kao što su redovno vežbanje i zdrava ishrana, a počeli su i više da se socijalizuju.