Počeo je veliki post - šta jesti tokom ovog perioda, sa zdravstvene strane

Dijetolog govori o namirnicima koje će se konzumirati

Božićni post počeo je danas i traje 40 dana, sve do Badnjeg dana, 6. januara.

Za one koji praktikuju post, često se postavlja pitanje šta jesti tokom ovog perioda. Dijetolog Veroslava Stanković nudi savete.

"Ako generalno govorimo o postu on znači uzdržavanje od štetnih navika svih vrsta. Umerenost u svakom pogledu. Mnogima ishrana u ovom periodu, iako silno žele da poste, predstavlja veliki problem. Zašto? Post predstavlja izbacivanje masne hrane životinjskog porekla iz ishrane. Ali u nutritivnom i verskom pogledu to podrazumeva neunošenje proteina životinjskog porekla, koji se često nalaze kao aditivi i nosači u mnogim polugotovim i gotovim jelima, konditorskim proizvodima, proizvodima od brašna (pekarskim proizvodima). I ovo znači da svi koji zbog posla jedu s nogu ne mogu da poste", izjavila je Stanković za N1.

Neobična sezonska bolest: Alergija na hladnoću!

Definicija posta po rečima Stanković uključuje posvećivanje sebi, pripremu hrane kod kuće, balansiranje namirnica i zadovoljavanje kalorijskih i nutritivnih potreba bez preterivanja.

"U toku posta važe sva pravila izbalansirane ishrane: tri glava obroka i dve užine. Treba unositi dosta povrća i voća, kako svežeg tako i termički obrađenog jer su nezamenljiv izvor vitamina i minerala. Sve vrste namirnica treba da se nađu na dnevnom jelovniku. Proteini, masti i ugljeni hidrati i, naravno, dosta tečnosti. Kako je ishrana bazirana najčešće na biljnim izvorima važno je znati koje povrće predstavlja izvor određene grupe nutrijenata", objašnjava dijetolog.

Stanković napominje da su mahunarke, sočivo, grašak, pasulj, leblebije, prokelj, karfiol i kelj dobri izvori proteina, kao i pečurke koje sadrže beta glukane, bitne za imunitet tokom zime. Takođe, semenke lana, golice, bundeve i suncokreta su dobri dodaci jelima.

"Žitarice poput pirinča, ovsa i pšenice,  osim dosta proteina, sadrže i složene ugljene hidrate koji neće dovesti do naglog porasta glikemije, što se dešava ako se konzumiraju prosti šećeri koji su prisutni u sirovom i suvom voću, kao i u konditorskim proizvodima. U toku posta često se upotrebljavaju prosti ugljeni hidrati iz voća, proizvoda od voća (džem, marmelada), krompir i testenina kako bi se smanjio osećaj gladi (u ovom slučaju je to više psihička glad nego stvarna fizička tj. smanjenje glikemije) i kao posledica se javlja povećanje telesne mase i triglicerida, ponekad i poremećaj glikoregulacije", naglašava Stanković.

Istina o ugljenim hidratima: da li su baš potpuno beskorisni?

Dodaje da tokom posta treba konzumirati mono i polinezasićene masti, a mononezasićene se nalaze u maslinama i maslinovom ulju. Najbolji izvor polinezasićenih masnih kiselina su morske ribe.

Ko ne sme da posti ceo post?

"Često se postavlja pitanje ko ne sme da posti ceo post. Jedini ispravan odgovor je bebe, mala deca u periodu brzog rasta i razvoja i trudnice", kaže dijetolog.

Stanković podseća da je ovaj period prilika za čišćenje organizma, smirenje misli i smanjenje stresa.

Izvor: N1